Biznis lekcija: Pacovi su pametniji od ljudi

Zamislite da imamo laboratoriju i u njoj pacova. Napravimo mali eksperiment. Napravite instalaciju sa devet tunela i na kraj jednog od njih stavite sir. Recimo sedmog. Zatim pustite pacova da traži sir. On će mirisati, mirisati, tražiti i ispred kog tunela oseti najjači miris, tu će ući i doći do sira, a zatim ga pojesti u slast. Sutradan uradite istu stvar. U isti tunel postavite sir i pustite pacova da traži. Ponavljajte to još nekoliko dana. Posle nekog vremena, pacov će po automatizmu tražiti sir u sedmom, bez da prethodno onjuši ostale tunele. Hranite ga tako još neko vreme. Onda jednog dana prebacite sir u tunel broj tri. Pacov će ući, uleteti u tunel broj sedam i kada tamo ne nađe ništa, onjušiti ponovo, i prateći njuh izaći iz tunela, protrčati ispred svih, i kada ispred trećeg oseti jači miris, ući, naći i pojesti.

Ako slučajno napravite isti eksperiment sa ljudima, to će izgledati otprilike ovako – čovek bi ušao, krenuo da miriše sve tunele, zatim našao da sir najviše miriše iz tunela broj sedam. Ušao bi i pojeo sir. Sutradan bi ponovio isto, i dobio isti rezultat. Nakon nekog vremena i on bi prestao da njuška. Išao bi u tunel broj sedam i jeo sir. A onda biste vi jednog dana premestili sir. I tu se mi ljudi razlikujemo od pacova. Za razliku od pacova koji bi se vratio oprobanom mehanizmu, čovek bi ceo život proveo krećući se napred – nazad po tunelu broj sedam, žaleći se što sira nema, jer sir uvek treba da bude u tunelu sedam. Pitao bi se šta je to krenulo naopako, ko je kriv za to. Zatim bi se požalio svim komšijama i kolegama o strašnoj nepravdi. Našao bi, nesumnjivo, i saveznike, one koji vas razumeju i podržavaju. Sa nekima od njih bi, zbog ozbiljnosti i težine situacije, možda i otišli do pub-a da se napijete i smarate sve ostale o svom problemu. Sutradan bi onako mamurni zvali prijatelje sa kojima se dugo nismo čuli, i pričali im svoju tužnu priču. Tražio bi priliku i da se razračuna sa onim ko je zadužen za preseljenje sira. Naterao bi kučkinog sina da zažali. Da zažali što je baš njega uzeo na zub, što baš on nije dobio šansu koju zaslužuje. U grob bi odneli mržnju i nezadovoljstvo. Kao ljudi, ceo život bi proveli pričajući, žaleći se i kukajući što sira nije bilo tamo gde smo ga očekivali. Ali njega tamo nema. Nema ga, a mi nismo spremni da učinimo jednu jedinu stvar koja treba – da odustanemo od tog mesta i svojih očekivanja i potražimo ga negde drugde. Previše smo sebe uložili u kukanje i zapomaganje. Radije bismo bili u pravu nego imali sir. I ta potreba da uvek budemo u pravu, i budemo bezgrešni je ono što nas sprečava da dobijemo sir. I dokle god imamo takve prioritete, pacovi će biti pametniji od nas.

Ideja za tekst je potekla sa bloga fenomenalnog Dejva Trota, a kome je priča interesantna može potražiti i knjigu Who moved my cheese? Fotka tunela by agoberg!