Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zasto ne vredite koliko mislite.

Skrenuta mi je pažnja pre nekoliko dana na tekst “This is why I don’t give you a job“. Vredi ga pročitati, iako je nesumnjivo da će izazvati salve nezadovoljstva i uvreda na račun autora. Osoba koja mi je skrenula pažnju, rekla mi je da bih ja trebao napraviti srpski spin-off jer sam, po njegovim rečima dovoljno lud (jer bi pametan čovek ćutao i gurao dalje), dovoljno mlad (jer je to dobar alibi za nivo bezobrazluka koji ću u tekstu pokazati), dovoljno ostvaren (jer, istini za volju, imam čime da se pohvalim) i dovoljno upućen (jer, uprkos svemu, uspešno poslujem već dosta godina u nazad i od nule sam, ovde, napravio nešto). Imam još jednu veliku prednost. Ja ne prodajem nikome ništa, a naročito ne sebe, nekom od vas.

Ne želim da pretresam sve što je autor rekao, zato i preporučujem da pročitate njegov tekst, ali dotaći ću se najvažnijih stvari, odnosno onih koje će izazvati najveći broj negativnih komentara. Unapred se izvinjavam kolegama, saborcima iz blata, zbog možda neprilagođeno neprijateljskog tona, ali morao sam. Takođe izvinjavam se ljudima koji ćute i pošteno rade svoj posao, ovo je posvećeno njihovim glasnim kolegama.

Ljudi su, generalno, nezahvalne neznalice.

Odmah prst u oko? Nego kako. Zašto to kažem? Prečesto čujem kako poslodavci izrabljuju svoje radnike ili imaju nekorektan odnos prema njima. Ok, neka to bude tako, to njega čini kretenom. A znate li zašto to radi? Zato što može. A zašto može? Zato što ste nebitni, zamenjivi. To njegove postupke ne čini prihvatljivjim, ali vašu poziciju mnogo objašnjava. Ona je vaša i samo vaša odgovornost i krivica. Vi ste ti koji ste sebe učinili potrošnom robom. Vaša je kriviva što u igri karata vi nemate ni jedan štih, već morate da trpite.

Drugo, ko mi naredni spomene kako je privatnicima lako, može slobodno da napusti moje društvo, obriše me sa svih društvenih mreža, izbriše moj telefon iz imenika i zaboravi da postojim. Osim činjenice da je to ružno reći u mom društvu, jer sam gotovo uvek okružen kolegama koji su prošli istu preduzetničku golgotu, to sa druge strane pokazuje i koliko je osoba van ikakvog dodira sa realnošću, te koliko je plitka i zlonamerna, a ja sa takvima nemam želju da se družim. Morbidni su ok, cinični takođe, ali plitki, glupi i zlonamerni nam zaista ne trebaju.

50 pitanja na koja ne znate odgovor:

  • Da li ste ikada probali da radite nešto samostalno, legalno?
  • Da li znate da popunite opštu uplatnicu?
  • Da li ste ikada u svom životu imali odgovornost za još barem jedno dupe pored svog?
  • Da li ste ikada zaradili svoj dinar, a zatim državi dali harač koji joj pripada?

U pomenutom tekstu, čovek kaže kako u svojoj maloj firmi ne bi zaposlio ženu ili nekog starijeg od pedeset godina. On je šovinista, fašista, i treba ga spaliti na lomači u gotovo svim komentarima, a čovek je samo realan.

  • Da li zaista možete, makar i pokušati, da razumete koliko je veliki problem u maloj firmi, sa nekoliko ljudi, kada osoba koja je jedan od važnih oslonaca poslovanja ode na duže vreme na trudničko ili neko drugo bolovanje?
  • Da li vam je jasno da poslodavac za svo to vreme snosi gotovo sve troškove koje bi imao da ta osoba dolazi na posao, samo mu država deo novca refundira, uz proceduru koja je ubistvena i sa kašnjenjem od šest i više meseci?
  • Da li znate da svaki radnik koji je prijavljen, svog poslodavca drži u šaci, jer uvek može da ode na bolovanje i na taj način na neodređeno vreme spreči bilo kakvu akciju poslodavca, jer je eventualni otkaz radniku na bolovanju jednak smrtnoj presudi?
  • Da li shvatate, da to što vi trenutno mislite da ne bi koristili prljave trikove protiv poslodavaca, ne znači da u trenucima očaja ne bi za njima posegnuli?
  • Da li razumete da to što vi možda niste takvi, ne menja činjenicu da je barem jedan od pet ljudi takav, i da to predstavlja ozbiljan rizik za gotovo svaku firmu veću od jednog čoveka.

Je l’ to znači da sa mladim ženama i starijima treba na lomaču? Ne. To znači samo da svako ima pravo da donese odluku šta će sa svojom firmom da radi, i da je za mnoge rizik neopravdano veliki. To znači da zbog toga što ne zaposle jednu buduću trudnicu mogu da spasu 3-4 radna mesta koja bi nestala kada bi firma otišla pod led. Je l’ ti ljudi nemaju porodice? Jesu li one manje bitne?

  • Da li znate koliki su troškovi firme?
  • Da li vam je jasno da u Beogradu, trošak za d.o.o. za dobar dan, bez ikakvog prometa, samo na osnovu taksi izadje od 200-350 EUR mesečno?
  • Da je taj trošak za preduzetničke radnje 50% manji, ali da to i dalje znači da vas to košta 100-175 EUR mesečno?
  • Imate li pojma da vaš poslodavac, ako ste prijavljeni na pun iznos plate, državi plaća još gotovo 70% onoga što vi primite?
  • Da ako primate 500 EUR platu, to vašeg poslodavca zapravo košta 850 EUR?
  • Da li zaista mislite da ćete, ovim tempom, to penziono ikada doživeti da iskoristite, obzirom da zdravstveno već sad koristite samo u slučaju životne opasnosti?
  • Update: Da li znate da ako vaš poslodavac ne plati u vrlo kratkom roku pune doprinose za vašu platu (tih 70%) dobija “čestitku” od države, a ako to ne reguliše na vreme biva blokiran, bez obzira što mu je možda ta država upravo najveći dužnik?
  • Da li vam je sada možda jasnije zašto vam poslodavac nudi minimalac + razliku na ruke?

Mislite da mu je lakše? Nije. On za svaki dinar keša treba krv da propiša, pa, ako to radi, radi da bi vi bili zadovoljniji.

  • Da li vam je jasno koji sve troškovi ulaze u cenu vašeg radnog mesta?
  • Šta je sve osim plate, trošak vašeg poslodavca?

Od toga da kvadrat poslovnog prostora košta 15 EUR mesečno, a da je prosečan sto i mesto za stolicu obično 4-5 m2 (100 EUR mesečno u najgorim uslovima, a često i mnogo više), oprema koju koristite, infrastruktura, i drugi troškovi. Da li vam je jasno da ono kada kažete kako vas gazda pelješi jer na 700 EUR plate (koja ga košta 1200 EUR), na vama pravi skoro 2000 EUR mesečno, da to situaciju čini, zapravo, vrlo bliskoj nuli, tj. da na vama nije zaradio gotovo ništa, a tu ne računam, vreme, novac, živce i druge resurse potrošene da se stvori mogućnost za taj posao.

Ovo je Srbija, ovde je normalno da vam klijenti ne plaćaju po dogovorenim uslovima, u dogovorenom roku, a vi imate svoju platu, jer vas, kao zaposlenog, zabole za to. Da li znate da onog trenutka kada izda račun za izvršenu uslugu, ako je u PDV-u, u narednom obračunskom ciklusu mora platiti pun iznos PDV-a bez obzira da li je naplatio potraživanje od kupca ili ne? To je problem vašeg direktora, koji mora da stvori vaše plate na kraju svakog meseca, kako zna i ume. Samo mu u životu fali neko ko će mu reći kako je lopov, secikesa, bandit.

Mislite da vredite vise?

Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite. Ako nije spreman da vas plati ništa, ili ako za vas nema nigde posla, onda je vaša vrednost jednaka nuli. Ako je to slučaj, imate razne mogućnosti – jedna je recimo da histerišete i galamite kako niste zbog toga završavali fakultete, a druga je da sednete i steknete neko konkretno znanje koje je neko zaista i spreman da plati i promenite svoju realnu poziciju.

I nikada, nikada, ne potcenjujte druge – tu su gde su jer su se za to izborili ili je to neko učinio za njih. Ako su sami, svaka im čast. Ako je neko drugi, svaka im čast što su nekom drugom toliko bili bitni da to učini za njih. Da li su vaši životi toliko savršeni da imate vremena da se bavite drugima? Zajebite njihove novčanike, račune, kola, stanove, brinite o svojim. Život nije fer, ali to ne znači da se trud i rad ne isplate – stvar je samo da se ljudi, generalno, ne trude i ne rade. Najveći broj njih ne može da stigne da radi, jer dok obavesti sve koliko mu je teško, koliko život nije fer, i koliko je sudbina protiv njega, prođe dan, a sutra treba ponoviti proces. Zato oni koji su nešto stekli, obično ćute i rade. Prioriteti. Nekom je važnije da ima, nekome da kuka. Ne zaboravite možda i najveću misao ovih naših naroda i narodnosti:

“Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!”

Koliko god ovde bila divljina, tržište je otvoreno i slobodno i svako može da pokuša. Ako mislite da će doći zli reketaši da vas ugase, moj savet je da probate. Ako ne pokušate sigurno nećete uspeti, a ako pokušate, čudo može da se desi. U svakom slučaju bićete bogatiti za jedno iskustvo, za jednu vrednu životnu školu. Prilično sam siguran da i onako nemate ništa pametnije u planu. Samo… ako mislite da je 300 ili 150 EUR fiksnih troškova strašno, nemojte da kukate. Ako mislite da je 1000 EUR mesečno fiksnih troškova za kancelariju nedostižno, nikada više nemojte prigovarati nekome ko ih plaća. Preduzetnički dinar je krvav i nije za one koji su spremni da rade glup i dosadan posao za 300 EUR mesečno, samo da imaju sigurnost i da ne snose nikakvu odgovornost.

Svi bi stanove i automobile, a niko ne bi da deset godina drlja guzicu i ne spava. Svi bi da piju kafe i ručaju po restoranima, ali niko ne bi da zaradi. Niko ne bi da podmetne leđa, niko ne bi da snosi odgovornost, ali bi svi da dele savete i uče sve oko sebe kako se radi. Oni to najbolje znaju, oni su gledali ljude kako rade, oni su čitali o ljudima koji rade… U poslednjih dve godine sam čuo toliko saveta od ljudi koji nikada nisu popunili formular i stavili pečat, da mi se želudac prevrće. Toliko ljudi mi je pričalo o načinima da svoje poslovanje poboljšam, a da sekunde jedne u životu nisu ništa radili, ne daj Bože, snosili odgovornost za nešto ili nekog.

Zajebite pojedinačne slučajeve, gledajte šire, jednom u životu pokušajte da sagledate van svog dupeta, van svojih najbližih. Uvidećete da je ovaj svet jedno odvratno mesto, i da je potrebna specifična količina i kombinacija hrabrosti i ludosti da u njemu pokušate napraviti nešto dobro. Život nije fer i ljudi su stoka. Ne uvek i ne svi, ali ako zamišljate svet kao savršenu oazu punu jednoroga, cveća, gde je uvek duga, pogledajte kroz jebeni prozor. Za početak, pogledajte kroz prozor. Preduzetnici, oni od kojih većina vas živi (jer ako ste u državnim firmama, ovakav tekst vas i onako ne zanima, i znate kako sistem radi i bez mene), su ugrožena vrsta koja ima više bioloških neprijatelja nego bilo koja druga. Ako niste spremni da im se pridružite, nemojte im ni stajati na putu, jer oni su, upravo, jedina šansa koju ova usrana zemlja ima (a i vi sa njom).

Ako ne možete ili ne želite da pomognete, ne smetajte!

Dan kasnije: Follow up

Za one koji nisu razumeli, a utisak je da je to dobar deo ljudi, poenta teksta se moze izvući u dve recenice:

  1. Budite najbolja moguća verzija sebe. (Ralph Waldo Emerson)
  2. Naučite pravila igre, i igrajte je bolje od bilo koga drugog. (Albert Einstein)

Šta to znači? To znači da koliko god sve oko vas bilo nefer i koliko god stvari radilo protiv vas, to i dalje ne znači da imate alibi da ne radite na sebi i ne budete najbolja moguća verzija, koju ćete unapređivati iz dana u dan. Na vama je da naučite kako funkcioniše sistem čiji ste deo, jer samo tako možete biti ravnopravan učesnik u njemu. Taj sistem ima svoje specifičnosti, ima mnogo mana, ima možda i neke prednosti, ali je takav za skoro sve i nije realno da ga možete promeniti – zato se prilagodite i nađite način da ga iskoristite najbolje moguće. Posla ima i novca ima, čak i ovde. Većinu poslova moze raditi manje više svako, ali ne može ih svako raditi dobro i neće ih svako raditi dobro. Za dobrog molera, programera, konobara, kuvara, stolara, prodavca, lopova, taksistu, tapetara, ce uvek biti posla, i uvek će biti u neuporedivo povoljnijoj poziciji od svih ostalih, jer je dobar, pouzdan, kvalitetan i sl.

Nije poenta da trudnice treba na lomacu ili da starije od 50 treba u rudnik, poenta je da postoji rizik i da svako bira da li želi da ga preuzme ili ne. Jednostavnija cost / benefit analiza od te ne postoji. Nije posao privatnika da se bavi time da postoji socijalni mir i pravda. I ok, čak i ova i ovakva država je shvatila da su trudnice veliki problem za male preduzetnike i našli su sistemsko resenje koje je daleko od idealnog, ali ipak funkcioniše na zadovoljavajucem nivou. To i dalje ne menja činjenicu da su, kako ja to kažem – ljudi stoka, i da ima i ovakvih i onakvih poslodavaca i ovakvih i onakvih radnika, ali uvek, imajte u vidu da problem nije samo sa jedne strane, i da uvek imate izbor – ne morate raditi za osobu koja to ne zaslužuje. Možete da date otkaz. Ne možete naći drugi posao? To nije problem poslodavca nego vas, i on vam za to nije kriv.

Sustinski problem ipak ostaje isti. To je priroda ovdasnjeg coveka kome je najveći gušt da zajebe nekog. Drugi problem je rasipanje energije na žalbe i kukanje umesto da se ona iskoristi da se napravi prava kvalitativna promena. I da, tužno je da zene od 55 godina u Maksiju rade za 20 000 na kasi ceo dan, ali jos je tužnije da neko u 55 godina nije sebi stvorio mogucnost za alternativu. Nisu svi sposobni i ne mogu svi da se prilagode, ali u svim situacijama kada se zakoni prirode vrate na snagu na kratko, najslabiji najebu, pa tako i ovde. Ovde i tamo na komentarima niko ne prica iz svog ugla priču starice od 55, nego se pozivaju na nju – ok, je l’ to znaci da su vaši životi idealni? Nemate svoje probleme koje je potrebno rešiti? Nisam za to da se okreće glava od tudjih problema i da se pusti da ljudi umiru po ulicama, ali jesam za to da svako prvo sredi svoju situaciju, tj da to bude prioritet. Takvi ste korisniji i sebi i tim drugim ljudima koji možda ne mogu sami. Ne morate biti najbolji, ali ne dozvolite sebi da budete na dnu.

Inace tekst je pisan ovakvim tonom, jer nažalost samo taj ton ima efekta. Pristojno napisan argumentovan post (a zaista mi nije nikakav problem da ga napišem) bi pročitalo barem 50x manje ljudi.

Takvi smo, mora motkom, lepim ne ide.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
481 komentara na ovaj tekst:
Stranice komentara: 1 2 3 4 5 6 9
  1. Milan says:

    Vala care dobro si se izjadao, uvek mozes da predjes u kodere i da ides da radis u tudji kanc, na tebi je da biras 🙂

  2. Sanja Vukicevic says:

    Ivane, u potpunosti se slazem sa svim sto si napisao. Moji roditelji su vlasnici male preduzetnicke firme i ja se apsolutno slazem sa tvojim konstatacijama. Drzava ne omogucava nista, a uzima kako stigne. Hvala ti sto si progovorio u ime svih koji rade legalno i koji svojim radom zaradjuju i hrane svoje porodice.

    Pozdrav

  3. BezimOdavde says:

    Potpuno sam svestan kako je privatnicima, jer je i moj otac to bio i zaradio veliki novac, ali na takav naci da ga ljudi koje je placao cene i postuju. Zasto? Zato sto je on znao da ceni postenje i rad nasuprot lopovluku i izlezavanju. A sta cemo sa onim privatnicima koji to ne znaju? Ja sam, sa diplomom uglednog domaceg fakulteta, radio za dzabe tri meseca, a zatim jos malo vise od toga za 200evra, potom i 300. Sta je problem? Ja sam radio, sa puno entuzijazma i volje iskoriscavao vreme na poslu da napredujem koristeci bogom date potencijale. Igrao sam timski i uvek ukljucivao i kolege u rad, pomagao im, a neki od njih meni. Bez lazne skromnosti, brzo sam pretekao neke kolege koji su tu mnogo duze, ali ili ne mogu ili nece da nauce posao. I sta se desava? Plata nikakva i dalje, pored svog mog dokazivanja, obrazovanja i kvalitetnog rada, a istovremeno ocekivanje da se rade poslovi na nivou pomocnog radnika, pored vec izuzetno odgovornih zadataka koje sam obavljao. Moja skromna molba da mi se da plata od tricavih 400 eura, od kojih bi samo na 200 bio prijavljen nije urodila plodom, jer sam dobio 300, od kojih je 200 eura i doprinose placala drzava. I sta sad? Novi posao se tesko dobija, a i kada nadjem zainteresovane poslodavce, uvek se radja sumnja zbog toga sto sam prethodni posao napustio. Da li sam ja budala da ulazem celog sebe za nekog ko nece da ulazi dinar u mene kao mladog strucnjaka u nastajanju i pored toga sto sam to i po njihovim recima itekako zasluzio?

    • Pročitaj tekst od početka.

    • Idlle says:

      Imas 3 idealna preduslova da budes uspesan:
      1. Otac privatnik (razradjen biznis)
      2. Otac zaradio veliki novac (pocetni kapital)
      3. Ti si jedna pametnica (skolovana i vaspitana)

      Jedan od ta 3 ocigledno nije tacan cim radis kod nas prljavih i pokvarenih privatnika za 300 eura. Razmisli.

  4. Ivane, apsolutno si pogodio temu i svaka cast na ovom textu. U zivotu svako ima IZBOR, pa tako neko ce ceo zivot biti “privatnik” a neko ce celog zivota da bude “radnik”! Svi oni koji pricaju lose o svom poslodavcu ne zasluzuju uopste da imaju bilo kakvo zaposlenje (ja sam samo zaposlen u firmi), prosto iz razloga jer uvek mi sami odlucujemo o sebi i ponavljam uvek imamo izbor u svojim “rukama”!

    • zubarica says:

      Ovaj, niste u pravu :).
      Izbor imaju samo oni koji su navikli da tako misle :). Verujte da u mom okruženju veoma mnogo ljudi misli da nema izbor… Ne naprave nikad taj “skok” u razmišljanju.

  5. Ivana Janda says:

    Za sve koji razmisljate u nulama i jedinicama, stvaranje i podizanje porodice nije zenin licni hir ili sebicna potreba. Za nju je to (a i za drugog roditelja) velika zrtva, profesionalna i licna.
    Ako vam kazem da mislim da vam je za to potrebna sva jebena pomoc koju mozete da dobijete, od baba, deda, muza, prijatelja pa i drzave, da li to znaci da sam slabic i krvopija? Ja sam tu odluku donela i niko nema prava da mi kaze da moram da cutim tj da se ne zalim kako je to tesko.
    Sta je “razumno” odsustvo sa posla za zenu? Probajte da definisete sta je to i koliko pametno. I sa cijeg stanovista. Ono sto vecina naziva porodiljskim odsustvom zapravo je odsustvo radi nege deteta. Zato sto se zapravo ne radi o zeni, nego o malom detetu o kojem je potrebno neko da brine. A ko to? I ko ce to da radi a da to bude jeftino? Da li ce to biti zena, suprug, ili cete ga od pocetka ostaviti dadiljama da biste vi zaradjivali, je pre svega licna i u svakom slucaju teska odluka.
    Za vas koji zelite da budete konstruktivni i pomognete poduzetnicima, samo napred, licnim primerom ispratite svoja ubedjenja:
    – Ako mislite da nemate dovoljno para, nemojte da pravite decu.
    – Ako mislite da ste hrabri zato sto nemate porodicu, probajte da skupite muda da je napravite pa cete saznati sta znaci prava hrabrost i sta zaista znaci odgovornost za još barem jedno dupe pored svog.
    – Ako i kad budete mislili da imate, takav cin zatrazite iskljucivo od svojih devojaka i supruga koje cete naravno naterati da rade u drzavnim firmama, (i zbog cega treba da zasluzuju prezir, zar ne) da slucajno svojim nerazumnim izostankom ne nanesu stetu nekoj firmi i odvedu je na rub ocaja i materijalne propasti, i naravno povuku za sobom u propast jos deset porodica.
    – Odreknite se svih nadoknada kao sto su oni za porodiljsko i roditeljski dodatak – vi imate pare cim ste pravili decu i sigurno ne zelite da ostetite ni drzavu ni vlasnike privatnih firmi.
    Mozda je Ivan dao nekakvu lekciju o biznisu, ali je i njemu potrebna poneka lekcija o zivotu. Super su ideje o tom pazljivom i odgovornom planiranju dok ne dodjete do savrsenog resenja. Ali zivot je ono sto vam se desava dok planirate nesto drugo, sto rece neko. Ako imate hrabrosti da vam se desi.
    Poruka autoru:
    Citiram Ivana: “Ja prvi zelim porodicu, i zelim je uskoro, ali mi je jasno da je to nerealno, onako kako bi trebalo da bude.
    Verujem da ce svaki normalan poslodavac pristati na kompromis, i da nije problem da izgubis radnika na mesec, dva, dok se situacija sredi, ali prosto, mora i radnik da ima korektan odnos prema svemu, odnosno da razume svoj polozaj.
    Zena treba da bude svesna koji su potencijalni problemi, i tako svesna da donese odluke koje donosi. Zaista ne znam nikog ko bi dao otkaz vrednoj i sposobnoj zeni koja zbog trudnoce odustvuje razuman period sa posla, ali znam barem deset primera iz neposrednog okruzenja gde su se ljudi ciljano uvaljivali u firme ne bi li nakon sto sacekaju potreban broj meseci, iskoristili priliku.”
    Mizogenija? Fasizam? Uprkos elementima istog, nadam se da je samo emocionalna nezrelost coveka koji ceka utopiju u kojoj ce sve biti kako bi trebalo da bude da bi porodicu podizao, i u kojoj ce pronaci zenu koja ce “razumno” da “razume svoj polozaj”, da “bude svesna koji su potencijalni problemi”, ipak da “svesna svesno donese odluku” da mu rodi dete, i koja ce posle “mesec, dva, dok se situacija ne sredi” besprigovorno i radosno dluciti da ostavi nekome bebu koja ne zna da drzi glavu i trazi majcinu sisu, kako bi dala svoj doprinos drustvu i ekonomiji. Sve najbolje i puno srece! Znam Ivane, i slazem se sa tobom: Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!”

  6. Fenomenalan post.
    Toliko dobar da već sada pretenduje na titulu “blogpost 2012” u segmentu preduzetništva u regiji.
    Rado bih sada izjavio “potpisujem” ali ne mogu jer ne bih to znao ovako dobro napisati.
    Bravo majstore.
    Ovo ce postati obavezno stivo koje preduzetnici trebaju podijeliti prijatejima, zaposlenima ali i političarima i drzavnim funkcionerima koje poznaju.

  7. Dalibor says:

    Moram priznati da se ovakva gomila smeca retko vidja na jednom mestu. Velicanje i slepo prihvatanje protiv ljudskog sistema koji ce ovu zemlju oterati u zaborav u roku od 50 do 100 godina. Kapitalizam nije realnost nego bolest. Zamisli da robovlasnistvo ostalo prihvaceno kao realnost…
    Svaka cast onim privatnicima koji su stvarno posteno stekli nesto i koprcaju se da ostanu u zivotu. Takvi se na nasim prostorima mogu izbrojati na prstima sake. Licno ne znam ni jednog privatnika koji nije bio neki direktircic ili sef u drzavnoj firmi koju je doveo do propasti tako sto je godinama krao. Na kraju kupio istu firmu ili osnovao novu. Kod mnogih tzv mucenih privatnika radno vreme je minimalno 12 sati u neljudskim uslovima. Cesto radnici gube zivote na radnim mestima jer nije obezbedjena osnovna zastita. To naravno necete cuti u medijima osim ako se kojim slucajem ne desi u Beogradu.
    Dodajem da vi kukumavci privatnici tesko u nasoj zemlji mozete opstati ako nemate nekog makar u lokalnoj vlasti. To sto imate firmu, ne znaci da ste sposobni, nego da imate istreniranog lopova iz uprave iza ledja. Ako kukate kako vam je tesko jasno dajete do znanja da ste potuno nesposobni da radite to sto radite. Bez brige, jer tu ulaze u igru veliki politicari, tu su da vas podignu iz smeca (gde inace pripadate). Placace vam 10 000 dinara mesecno nekog jadnika za da vam radi od jutra do sutra. Podseticu vas, program koji to omogucava zove se prva sansa. Da li ste skoro bili na nekom sajmu zaposljavanja? Ako niste idite i videcete da vecina trazi volontere pripravnike koje drzava finansira. A odakle drzavi pare za to? Tu je MMF.
    Naravno deo novca se verovatno krade cim stigne dok deo ide u privatni sektor na pomenuti nacin. Predpostavjam da se od toga finansiraju i subvencionisana radna mesta sa po 5000 evra i vise po radniku. Neizbezni deo ovog avaj savrsenog i nadasve realnog kapitalistickog sistema je celokupno zaduzivanje drzave. To je deo vece price u koju necu ulaziti ali svi znamo kako se to zavrsava, imamo brdo primera sirom naseg lepog kapitalistickog kontinenta.
    Interesanta je matematika sa 5000 evra po radniku. Dobijes pare, platis coveka 60 000 dinara za tri meseca i zaposlis drugog. Stvarno vam je tesko nema sta.
    Pominjem jos jednom da stvarno postujem prave preduzetnike i ispravljam se, ipak znam jednog koji nije kao vecina. Deo je male privatne firme koja je stvarana decenijama.
    Ako se pronalazite u ovome onda vam zelim da…. pocrkate jer takav sljam ne zaslucuje ni da gmize jer stavlate dobit ispred coveka.
    E da, stavljati apple ili m$ u ovu pricu je van svake pameti iz razloga koje ne treba ni pominjati a nike adidas i slicni imaju decu robove u zemljama treceg sveta ako je to ono cemu tezite svaki razgovor sa vama je moguc samo preko nisana. Prijatno vece…

    • zubarica says:

      Kako već rekoh: vi ne poznajete ni jednog časnog privatnika jer ste u drugom kosmosu.
      A to još niste shvatili… Opušteno.

    • Markus says:

      Nije ovde poenta u preduzetnicima, vec u tome da vecina radnika nema pojma ni o cemu pa ni o svom poslu koji “rade” za “sitne” pare… Evo ja sam vlasnik ugostiteljskog objekata, uspjesan sam, a nisam bio ni sef u drzavnoj firmi ni mafijas… Ako mislis da se nije kralo prije kapitalizma odnosno u komunizmu grdno se varas… Idealan sistem ne postoji…

  8. Paki says:

    “Humani” kapitalizam i sve ono, a bogami i ovo, sto ide uz njega…
    Trazili ste, dobili ste.

  9. Dalibor says:

    A jest…. upravo sam izmislio spravu za komunikaciju koja odlicno radi u multiverzumu samo da napisem odgovor…
    Posto u struci ne mogu naci posao jer je elektronska industrija unistena svasta sam morao raditi za postene privatnike jer drugog izbora nisam imao.
    Sjajan primer je kada nisam mogao otici sa radnog mesta dok sam imao zive opekotine od kreca koje su krvarile, po ruci i ramenu. Lepi su oziljci ostali, mogu da se kurcim njima.
    Nisam napisao da ne znam ni jednog postenog, ispravio sam se na kraju. Znam jednog.

  10. Branko says:

    @ Dalibor
    Sve podpisujem, samo se obracas pogresnim ljudima.

  11. igor stankovic says:

    ok tekst je super, ali zasto na obicne ljude bacas gorcinu?
    prvo, glavni kamen spoticanja je drzava, uzima a nista ne daje 🙂

    drugo, jedna takodje surova istina je da po mom misljenju…pa nema posla za sve. Migracija nazad na selo je sve realnija (iz mog ugla). dzaba usagrsavanja, rad po 50 sati dnevno ako prosto nema potrebe…

    a ovo za starije i trudnice samo govori koliko smo odlepili. opet, ovde je drzava duzna da pomogne i starijem/bolesnom/trudnici. posebno privatniku. ali stav kako jedna trudnica ili statiji covek vuce na dno….no ok, i ja sam bio u fazonu idemo matori rad od jutra do mraka, to je smisao zivota. nije.
    (9 godina bio privatnik, sada radim za jednog jako zahtevnog, ali i jako korektnog. tek da ne mislis da sam drzavni ćata koji mlati gloginje)

    samo napred, cepaj, ali malo i otkravi srce i sta jos da ti pozelim…ah da, vezu u nekoj dravnoj firmi pa da im odradis ekstra posao 🙂

    • Ivan Minic says:

      Nema posla za sve, nema hrane za sve, nema nicega za sve, ali mi smo ti koji mozemo da pravimo razliku u kojoj smo polovini…
      To ti je i pogled na trudnice / porodilje. Ako si ti za tvog poslodavca samo to, onda nesto ne radis kako treba. Ako si cenjen, postovan i vazan deo kolektiva, koji je trenutno trudan, problem ne postoji 🙂

  12. Lazariques says:

    Pozdrav Ivane,

    Pošto sam relativno nov u blogosferi i na Tviteru, a vidim da je ovde uglavnom to društvo, ukratko ću se predstaviti. Moje ime je Igor Lazarević, iza sebe imam 10-tak godina profesionalnog iskustva, od toga 6 godina bavljenja menadžment konsaltingom. Radio sam na dosta projekata, u raznim industrijama i sa raznim ljudima. Mislim da imam neki kredibilitet da i ja prokomentarišem tvoj tekst.

    Neću dužiti i hoću samo da sažmem moje komentare na sledeći način, a pametni i pronicljivi ljudi će razumeti šta sam hteo da kažem:

    – Prvo, svideo mi se tekst, jer govori o jednoj tabu temi, a to su problemi i izazovi ljudi koji se bave preduzetničkim biznisom
    – Drugo, u tom smislu, primećujem da je način pisanja spušten na nivo običnog čoveka i svesno radikalizovan, kako bi se čitalac prodrmao i shvatio poentu
    – Treće, mislim da privatnicima, a naročito direktorima, nije lako. Koliko god zvučalo kontraverzno, konsultantska praksa je pokazala da su ključni donosioci odluka, a to su često vlasnici i direktori, najusamljeniji i veoma uplašeni
    – Četvrto, ne treba zaboraviti da je prirodni interes vlasnika da zaradi na svom zaposlenom. Problem je samo u tome što veliki broj vlasnika jednostavno ne zanima lična satisfakcija njegovih zaposlenih, upravo zato što je svestan činjenice da su ljudi (navodno) zamenjivi, što mislim da nije uvek i svuda tačno
    – Peto, ne bih se složio sa konstatacijama da su ljudi generalno stoka, da su krivi za svoju materijalnu i društvenu poziciju (parafraziram) itd. Tvoja nit koja se bavi kritikom ljudskog ponašanja nije u dovoljnoj meri uzela u obzir psihološke aspekte. Mislim da postoji veliki broj ljudi koji imaju izuzetne kvalitete, ali kojima nedostaje motivacija. To što ne rade ništa, ne znači da ništa ne vrede. Svi znamo da je motivacija (i motivator) najvažnija stvar, a da to nisu ni novac, ni oprema, ni pripadnost političkoj partiji, ni tata koji te zaposli itd. Mnogo stvari je potrebno da se sklopi da bi jedan čovek mogao uspešno da realizuje svoje ideje: motivacija, trenutak, trend, proizvod/usluga, novac, okolnosti, i naravno iskoristiti šansu. Zato ne treba kriviti veliki broj kvalitetnih i profesionalnih ljudi što nemaju tu jedinstvenu priliku da im se sve te kockice slože.
    – Šesto, nadovezaću se na ovo i sa konstatacijom da apsolutno nije tačno da vredite onoliko koliko je neko spreman da vas plati. A argument je vrlo jednostavan – ova teza važi samo u idealističkom modelu Laissez Faire kapitalizma, gde su ponuda i tražnja prirodno uravnoteženi. Taj model nikada nigde nije postojao, čak ni u formi liberalnog kapitalizma, kakav i dalje postoji u SAD u nekoj meri. Dakle, ova teza nije tačna zato što ne postoji savršeno tržište radne snage i savršeno društveno uređenje. To je prosto paradigma sistema i samim tim je aksiom
    – Sedmo, mislim da ne treba stvari gledati crno-belo (što i ne mislim da si ti uradio u svom tekstu i inače u svom bivstvovanju). Razlog je vrlo jednostavan: svaki čovek i svaka situacija su drugačiji. Vrlo je nezahvalno nešto generalizovati na radikalan način. Zato treba sa rezervom posmatrati i trudnice, i bolovanja, i PDV, i ličnu uljuljkanost, i pravljenje dece, i sve drugo.

    Mislim da sam se dosta raspisao. Vreme je da privedem kraju.

    U svakom slučaju, želim da kažem da je odličan tekst i da podržavam dve stvari: (1) prvo, podržavam kada neko razbija tabue i mitove i govori o temama o kojima malo ljudi ima smelosti da priča, (2) drugo, podržavam kada neko priča iskreno. S druge strane, uvek naginjem ka tome da se stvari posmatraju iz više uglova, UVEK! Zato su i opasni zaključci bazirani na generalizacijama.

    Eto toliko.

    P.S. i da, još jedna stvar. Znam da ću navući negativne konotacije na moj tekst zbog ovoga, ali želim i to da kažem. Ne sviđa mi se ta naša osobina da jedni drugima laskamo i tapšemo se po ramenu. Recimo, ti si koliko vidim vrlo popularan bloger i tviteraš i sada ti većina ljudi laska i tapše te po ramenu, a siguran sam da u najvećem % to rade da bi bili društveno prihvatljivi. Ta naša osobina konformizma je ubitačno loša. Možda su zbog toga neki pogrešno protumačili moju kritiku usmerenu ka tzv. „uticajnim tviterašima i blogerima“ i španskoj seriji o podilaženju – kako izmenju njih samih, tako i prema njima od onih koji to nisu. Meni lično je to degutantno. Da ne pričam o latentnom promovisanju određenih stvari, ljudi, ideja, pokreta.

    Sve najbolje i samo napred. Hvala!

    • Ivan Minic says:

      Poenta teksta je da zaposleni shvate svoj polozaj, iz svih uglova. Da nesto pokusaju da promene, u okviru svojih mogucnosti i sposobnosti, i da prestanu da kukaju. Verujem da je svakome ko je tekstu pristupio na pravi nacin jasno da je bioloski neprijatelj svakoga od nas zapravo drzava, ali da to nije nesto sto mozemo lako promeniti, a u situacijama poput te, svako treba da pribegne tome da menja ono sto moze, a za pocetak da ucini sve da bude bolji.
      Kada kazem, ljudi su stoka, to je realnost svake od strana, i poslodavaca i radnika, toga ima svuda, nazalost. Problem je sto svako to dozivljava kao napad na njega licno, i krece u odogovor prilicno besmislenim ad hominem napadima. Nije problem, ali prosto, to nije moja krivica.

      p.s. Ja nisam utizajni tviteras i bloger, ja sam Internet profesionalac koji koristi i te kanale komunikacije, i iako znam sta hoces da kazes, nisam deo tog hype-a niti pretendujem da budem 😉

      • Lazariques says:

        Apsolutno prepoznajem i podržavam poentu onoga što si hteo da kažeš ovim tekstom.

        Moji komentari i kritike su dobronamerni i nadam se da će delimično ukazati na specifičnosti određenih društvenih i upravljačkih aspekata.

        Još jednom, svaka čast na smelosti, iskrenosti i konciznosti i drago mi je da ne pripadaš tim hajp krugovima koje smo prepoznali.

        Sve najbolje!

        • Maja says:

          @ Igor Lazarević – Odlični komentari…(posebno mi se sviđa onaj oko hype-a. To sam i sama primetila, ali eto neko je i “glasno” rekao /bez obzira da li se s pravom ili ne odnosi na autora teksta.)…

        • Idlle says:

          “…ti si koliko vidim vrlo popularan bloger i tviteraš i sada ti većina ljudi laska i tapše te po ramenu…”
          Ocigledno Ivana nisi upoznao. Da jesi, znao bi da pazljivo bira ljude kojima se okruzuje, ne interesuje ga status ‘uticajanog’ tvitrasa/blogera, govori ono sto misli i u Srbistanu je napravio nesto! Respect.
          A veruj mi da je sa svojim znanjem lagano mogao da zapali preko i da radi za mnogo vise para pa da ga ove teme i ne doticu. Ali nije, ostao je da se bori i napisao je ono sto je kroz tu borbu video.

    • Danka says:

      Gospodine Lazarevicu, odlican tekst!
      Danka

    • Joker says:

      Ivanov tekst je odlican, ali mislim da je ovo jedan od najboljih komentara (ako ne i najbolji)! Mogao bih (ali ne vidim svrhu) da rasirim sve jos vise svojim razmisljanjima.
      Umesto toga – ako je sve ovo makar zapocelo da vrti vijuge u glavama ljudi koji zive i rade u Srbiji – radovacu se “govnjaivoj” motki u najskorije vreme!
      @Ivan Minic: Rece g-din Miloje Sekulic da mladi “povedu kolo”. Ako se udruzis sa Lazariques-om – racunajte i na mene i moj doprinos…:)

  13. Dare says:

    Pročitah i tekst na engleskom juče, i Ivanov tekst danas, i komentare ispod teksta, bar 80% njih. Bilo je reči o svemu i svačemu.

    Pre svega, moram se osvrnuti na tezu iz Ivanovog teksta da život nije fer. Naime, to je apsolutno nemoguće, osim ako živimo u nekoj Ezopovoj basni!

    Nisu fer ljudska bića! Mi! (reč čovek/ljudi koristim, uglavnom, u značenju suprotnom od reči nečovek/neljudi) Upravo svi mi treba da se osetimo prozvanima. Među nama ima svakakvog sveta, od belosvetskih prevaranata, koji su odlučili da je život jedan i gaze preko svega i svakoga, do potencijalnih svetaca, koji se mravu sklone sa puta.

    Taj problem potiče od niza činilaca o kojima bih mogao knjigu da napišem, a glavni njen zaključak bio bi to da smo svi u krivu! I nikad ne treba i ne možemo biti u pravu, jer uvek neki propust postoji zbog neobaveštenosti ili neiskustva. Ivan, recimo, ima sjajnu biografiju, ali i u njoj se nalazi propust, onamo gde govori o stvorenoj zajednici na Internetu “bez IKAKVIH startnih resursa”.

    Ivane, ako ništa drugo, računar je vrlo važan resurs. Kao i informacija (i IT uopšte), od koje si ti, budući da si prilično rano (1996) imao pristup istoj, počeo da zarađuješ. To su sve resursi, koje većina ovde ni dan-danas nema i to moraš imati na umu, jer je vrlo važno. I sada si među najboljima, ali to je delom zato što si se među prvima, ako sam dobro pročitao u nekom od tvojih komentara, pojavio u svom poslu. Naravno, ako tu prednost ne budeš održavao stalnim učenjem, razvojem i praćenjem trendova, drugi koji se budu bavili istim poslom progutaće te, što i sam znaš, a ja napominjem radi drugih, koji će možda ovo pročitati.

    Malo i o mojoj strani.

    Posao kojim se ja bavim postoji milenijumima. Znači, prvi u njemu ne mogu biti, ali mogu biti među prvima ili po mestu gde bih započeo posao (kao i ti uostalom, unevši nešto novo u Srbiju) i/ili u kvalitetu (jer znam da dobro radim svoj posao i vredim (prema sopstvenoj proceni kao potencijalnog budućeg samoposlodavca, a i prema procenama onih koji su dobili rezultat mog rada, što je mnogo važnije od sopstvene procene), ali mi to sadašnji gazda ne plaća FER – rad za 20% od naplaćenog iznosa za uslugu koju u firmi obavljam isključivo ja). Dosad imam iskustva samo kao zaposleni (jer nisam imao dovoljno resursa (neću iznositi privatne detalje, samo naznačiti da reč resurs treba shvatiti u najširem smislu, tako da obuhvata i životne okolnosti) da se brže usavršim, kako bih započeo nezavisan rad ranije; znam da je vreme – novac).

    Suštinski, tekst odslikava realnost i u pravu si, ali grešku nalazim samo u njegovom nadmenom prizvuku, jer umesto da utiče poučno na one na koje treba (nadam se da ti je to bila namera, jer ako nije, onda izbaci iz naslova “Biznis lekcija”), tekst izaziva njihov revolt.

    Ako je namera pak bila da se izazove stanje kolektivnog saosećanja preduzetnika (u šta ne želim da verujem!) na jednoj stranici na Internetu, onda niko ništa nije postigao.

    • Ivan Minic says:

      U Srbiji racunar ima 44% domacinstava u kuci i pristup njemu ima vise od 55% populacije (podaci iz 2010. racunaj da je danas barem 15%+). Moja je odluka bila da 15 godina ne idem na more, da ne izlazim, da ne trosim, stedeo sam, skupljao, i fakticki od svojih para uzeo prvi racunar uz malu pomoc roditelja. Sve naredne, kupovao sam novcem koje su oni prethodni napravili. To nije resurs, to danas kosta 100-150 EUR.

      Naravno, nije sa svim delatnostima tako lako, ali svako od nas se prilagodjava okolnostima. Ako pola Indije moze da zivi od IT-ja, moze i pola Srbije.

      • Dare says:

        Vidiš, ja nikada na moru nisam bio, a evo, 25 mi je godina. I ta “mera štednje” ipak mi nije kupila računar, jer su pare odlazile za troškove života. Prvi računar dobio sam 2004. Odosno dobili smo ga brat i ja i delili ga sve do pre dve godine. A koristimo obojica računar u radu, mada samo kao sredstvo.

        Suštinski, govorim ti o tome da je mnogo onih koji su sličniji meni nego tebi po pitanju sopstvenih mogućnosti da bilo šta pokrenu (ne samo IT), pa razumem i njihovo nezadovoljstvo, kao što shvatam da si, u suštini, opisao realnost sa strane poslodavaca savršeno.

        Zato ću i gledati da započnem nešto svoje, da mi ne bi nudili platu od 30.000, a sopstvene mogućnosti za zaradu cenim više. Ja sam tvoj tekst shvatio kao podsticaj na to.

        • Ivan Minic says:

          Vidis, moj dobar prijatelj, dobio je racunar 2003. godine. Pre toga apsolutno nikakvih dodira sa time nije imao, a ziveo je i odrastao u selu. Danas je jedan od najcenjenijih kolega a vec posle godinu ili dve je poceo da zaradjuje. Sve je stvorio sam, bez podrske, pa i bez znanja roditelja.
          Racunar jeste resurs, ali nije nesto sto je toliko nedostizno, i nemojmo praviti da jeste. U najgorem slucaju 5 dana branja malina jedne godine i mozes ga kupiti.

    • Maja says:

      @ Dare – potpisujem sve što si napisao.

  14. Sergio says:

    Ma kapitalizam je nehumano drzavno uredjenje i treba ga hitno menjati na globalnom nivou.Pokusano je sa socijalizmom i komunizmom ali nije uspelo.To nije razlog da ljudi prestanu da tragaju za necim humanijim.Ova trka za novcem, rad po ceo dan, stavljanje profita ispred ljudskih zivota je lose i za radnike i preduzetnike.Nikad necemo napredovati kao ljudska rasa ako se zadrzimo na ovom nehumanom nivou razmisljanja.Treba da se zapitamo da li stvarno zelimo da nasi potomci zive u ovakvom okruzenju i po ovakvim pravilima.Svako samo gleda svoj interes i kako da nekog drugog zajebe i iskoristi radi licne zarade(bilo da je radnik ili gazda-preduzetnik u pitanju).Kapitalizam od nas pravi sebicne zveri. Dokle ce covek coveku biti vuk? 🙁

    • MMM says:

      Dok god posmatramo sve oko sebe kao podrazumevano i tesko promenjivo stanje… nista necemo promeniti. Inace, kada bismo ulozili 20% truda i 10% razmisljanja tj. snage uma, smisli bismo bolji sistem od ovoga (Neoliberalni kapitalizam)

    • Maja says:

      Zašto ovde ne postoji “like” ili “sviđa mi se” opcija?
      Pa da mogu lepo k’o čovek da podržim komentare koji mi se sviđaju? 🙂

  15. Jovan says:

    Samo da pohvalim svaku recenicu iz teksta!!! Apsoultno se slazem sa svim!

  16. Danka says:

    Postovani gospodine Minicu,
    procitala sam pazljivo Vas tekst, posto je delovalo iz naslova i iz preporuka da imate nesto pametno i iz iskustva da kazete. Necu ulaziti u to kakav je tekst niti na koji nacin je napisan, samo cu Vam reci da cenim sto ste bili iskreni. Izgleda takodje da Vam je u zivotu (profesionalnom) bilo prilicno tesko (gloginje i trnje kao metafore cu ostaviti po strani), te ste prilicnu kolicinu besa izlili zajedno sa recenicama Vaseg teksta, ustvrdivsi usput da je vecina ljudi stoka. Verovatno opet iz iskustva, i sa cime cu da se slozim.
    Imala bih samo jednu primedbu, i to na (ne)zaposljavanje mladih zena u privatnom sektoru. Ja sam radila u privatnom sektoru, i zaradila (stranom) vlasniku kompanije mnogo preko svote koju je on placao za moju platu i doprinose. I nisam otisla na trudnicko. Pomislite, gospodine Minicu, i Vas je neko rodio. Pri tome otisavsi na trudnicko i porodiljsko. Mozda Vasa majka nije radila. Ali moja jeste. I to kao menadzer u bankarskom sektoru. Srecom, njenom poslodavcu nije smetalo sto je zena. I “preziveo” je njena porodiljska odsustva. Ne radjaju decu samo nezaposlene zene, gospodine Minicu. Ah da, zaboravih da napomenem, dobila sam ponudu od privatne kompanije iz inostranstva da radim za njih. I nimalo im pritom nije smetalo sto deca tek treba da budu. Gledali su samo moj CV. I to samo onaj deo naslovljen sa “radna biografija i postignuca”. Mozda se i Vasoj kompaniji, sa malo vise Vase fleksibilonosti i promenom stava, posreci, s nekom pametnom, mladom zenom koja ce pomoci unapredjenju poslovanja. Zelim Vam to, gospodine Minicu.
    Pozdravljam Vas,
    Danka

    • Ivan Minic says:

      Nemam ja problem sa zaposljavanjem zena, niti sa trudnocom i porodiljskim stazom. Ja prvi sam svesno usao sa time u firmu, i planirao da mi tada dve koleginice odu na porodiljsko posle godinu dana. To su osobe koje su sa sobom donele posebnu vrednost u firmu, i apsolutno svakome zelim da ima nekog takvog za koga ce biti spreman na taj vid kompromisa. Moj komentar, zaista, bez obzira na to kako izgleda, nije uperen protiv, uperen je sa ciljem da se stekne ispravna slika… Hej, ovo je drzava gde je i dalje moderno “hvatati frajera na bebu”, i to je nesto sto je i mnogo poslodavaca dozivelo i prosto ne zele ljudi taj rizik.

  17. zabusant(ali pravi) says:

    Ok, da pogledamo iz jednog drugog ugla :). Platiti radnika + porezi i sve ostalo. Zasto???? Pa radio je.!!! Odnosno proveoje vreme na poslu za koje ga je neko zapolsio svuzi suludo, ali niko nije obaveza da sedi negde i nista ne radi. Da se predstavim, malo sam starioji od autora, 11 god, radim slican posao, programiranje. Radio sam 2 god kod tzv privatnika u Srbiji, pa 2 god u drzavnoj firmi, pa 3 god kod privatnika, pa 3 u inostranstvu (Nemacka), pa opet velika drzavna firma i sad sam privatnik u porodicnim okvirima.

    Da krenem redom, imati firmu, znaci raditi i zaradti, sto znaci da si poznajes nacin kako da stvoris nova, ono sto zovemo profit (malo filozfiranja, ali kao sto rece Mihajlo Pavlovic, nedostaje formalno obrazovanje pa neke stvari moram da razlazem umesto da samo pretrcim :). No vratimo se temi, znas gde da napravis profit, narodski receno, napravi za 1din, prodaj za vise od 1din, razlika zarada. Ali tu su i porezi i takse i sve ostalo. I to kao privatnik moras da znas, i to znas, ceo tekst si posvetio tome, onda ne vidim sta je problem. Primio si radnika, kojem nudis platu 300e i plus deo za drzavu, sta je problem. Sedeo je 1 mesec u tvojoj firmi i ti mu onda kazes, pa nisam naplatio, ovo je Srbija, znas da je porez velik, pdv ubija…. bla bla plate nema. Ne mose tako, znao si sve to, pa zasto si ZEZAO ljude. To je netakticno nehuonao i neljudskopnasanje prema zaposlenima. Nisi obezbedio platu, a hoces da sedi u tvojioj firmi (obratite paznju nisam pomenuo rad). Kako i zasto? Zar je trziste u Srbiji tako ludacko da ocekujes svakok trenutka da ces se obogatiti, jer si nesto kupio za 1 din i prodaces drzavi za 1000000 din, pa ces isplatiti plate, ne nije, nego ej to tvoje izivljavanje. Kad vec toliko pominjete zapad, reci cu Vam nesto o Nemackoj. Srbija je sa svojim porezima mala maca. Firma MORA da ima adekvatan poslovni prostor, prevoz za svakog radnika, humani radni uslovi (lepe fotelje, okrecena kancelarija, prostor za pusace i ne pusace, wc, ekoloski materijali, nivo buke, bez vlage, i prostor gde se covek oseca kao ljudsko bice), Drzavi placas porez i jos jedanmilion sitnih taksica…. A da ne pominjem cinjenicu da uvek na racunu moras imati pare za bar 3 mesecne plate za sve radnike. Na zapadu verovali ili ne ne postoji po ucniku, nego radni sat, ako si bas uradio vise nego sto se ocekuje radnik moze da dobije nagradu, ili da se sto oduzmem ako je nesto njegovom greskom propusteno, ali ucinak je izgleda Srpski izum :). Zasto je to bitno, kad dolazis kao radnik na posao, dobijas platu za svoje sedenje u prostorijam firme (nigde ne pominjem rad) i sledije ti odredjena nadohnada (+ deo za drzavu). Pogledajmo istu stvar sa filosofskog aspekta covek radi (sedi u firmi) dobije platu, covek zadovoljan. Covek sedi u firmi ne dobije platu oseca se kao budala, ponizen, zasto mu nije receno da nece dobiti platu pa nebi ni sedeo. To nije ista situacija kad preduzetnik trazi posao pa negde sedi da li ce dobiti ili nece, preduzetnik to radi zbog sebe, i niko mu nista ne obecava, radniku je preduzetnik obecao 🙂 to su medjuljudskiodnosi. Ne boli te kad dobijes batine, nego kat ti slome srce :). Preduzetnik u Nemackoj stalno planira, mora da ima plan jasan, i kapitala realan kad otvara firmu, minimaln kapital je 50.000e, ima li prosecna privtna firma u Srbiji takva kapital raunajuci te fotelje, a da ne pominujem racun. Sta ako prosecnom privatniku u Srbiji iz bilo kog razloga propadne posao i nema zarade, a anagazovao 12 ljudi, sta ce im reci: nisu platili, ovo je Srbija, zar to nije znao pre posla, zasto angazovao radnike, da li je mogao bez njih????. Ocekivao je cudo, da taj radnik zaradi pa da uzme od njega 🙂
    Pa defintivno nie tako. Privatnici ne planiraju, kako mozes da kaze da nije naplatio, i iznendis se, a onda napises ovaj tekst, pa znaci da si znao, sarlatan si i lazov :). Ne moze tako, Osnovaposla su medjuljudski odnosi, ako nesto kazes, i potpises pa to moras da ispunis to je biznis, to je zapad, to je kapitalizam, rec i potpis nesto vrede, a ne ovo je Srbija. Ako nemas para da to ispunis pa ne zaposljavaj radnika, niko ne cezne bas da sedi kod tebe. Ako si ga vec zaposlio, pa proveri ga tesitraj, a ne da radi 1 mesec, pa mu kazes plata kasni 1 mesec pa posle 3 meseca rada, kazes pa ne zadovoljavas uslove, ovo je privatnio sektor ane drzava, pa sta si radio 3 meseca, mogao si da mu kazes i pose 1h rada da ne zadovoljava uslove, obracunate 300e podeljeno sa broje radnih sati u mesecu (168 npr) i platis coveka 1h, covek se posle toga oseca kao ljudsko bice, kao covek, koji nije zaovoljio neke uslove, a ne kao budala to je kljuc svega. I svi zadovoljni. I za kraj, formalno obrazovanej da ili ne. Svejedno je, ali ispostuj svoju rec svoj potpis :)))))

    Kad se pojavio Punk pokret, u Srbiju su stigle frizure i muzika, svi su komentarisali da je to ludilo zapada, drogirane horde, a tadasnji rukovodioce drzave nisu hteli da kazu da Punk postvlaj i neka nezgodna pitanja tipa: Ako se drzavi placa porez, zasto placam o i struju :). Privatnici su kao tadasnje rukovodstvo, nece da nam kazu, da se na zapadu gde je divno biti privatnik, sve polaze na medjuljudse odnose :). Situacija da u Berlinu otvarate privatnu firmu, i kako ste to rekli na salteru Vam daju 500.000e jer pomaseti drzavi nije tacna, jer i tamo drzava naplacuje. A ako ne mozes da platis radnika, pa radi sam, a ako ga nagazuejs bude prvo covek, pa onda poslodavac 🙂

    Ako ne razumete neke delove teksta, pronadjite knjigu filosofija palanke, napisao sjajan lik, govori o zatvorenosti srbije, da bi uspele bas takve ideje ;), drzva uzima, a ja cu radnika da zeznem :)))

    • zubarica says:

      Jednu stvar ste zaboravili: Freistaat Bayern je prošle godine privatnicima VRATILA višak para od poreza koji su plaćali, koji se našao u kasi….

  18. Goran Pilipović says:

    Hteo sam da komentarišem članak, ali iskreno … pre bih komentarisao neke komentare 🙂

    Čini mi se da su i ovde, kao i kod mađara neki ljudi izvukli pogrešne zaključke i hvataju se za to van konteksta – gledajte celu sliku, a ne svaki piksel pojedinačno.

  19. Zoran says:

    Pozdrav iz Hrvatske. Pročitao sam oba teksta. Iako je engleski provokativan, završava s nekakvim zaključkom kojeg bih i ja potpisao, srpska varijanta zvuči vrlo okrutno, sebično i psihopatski.

    Dakle ovako:

    1. Čovjek ne zapošljava žene, niti starije od 50 niti mlađe od 25. U tekstu gospodn Ivan kaže da bi volio imati obitelj. Što ako za potomka dobije kćerku? Hoće li je sterilizirati, da bi bila konkurentna na tržištu rada, ili će joj prekinuti školovanje u 14 godini da već u toj mladoj dobi počne tražiti dobru svadbenu priliku?
    2. Što je s invalidima? Oni su na grbači socijale. Umjesto da ih se barem djelomično osposobi pa da rade koliko mogu na poslovima koji su koliko-toliko isplativi, da ne budu teret društva i države, Ivan spominje prirodnu selekciju kao dobar mehanizam. Ivane, nadam se da nećeš postati invalid i da ti buduće dijete ne bude mentalno hendikepirano. Da, što je s mentalno hendikepiranima? Oni također mogu raditi neke jednostavnije poslove i opet, na taj način državi olakšavaju posao brige oko njih i smanjiti troškove oko njih. Na taj način država ne mora imati PDV 25 % nego 15%, jer dio socijalno ranjive skupine same sebi olakšavaju život time što stvaraju bar dio vrijednosti koja ih održava, a u isto vrijeme su produktivni. Na taj način, radeći i proizvedeći vrijednost ili dio vrijednosti daju državi šansu da se smanje opterećenja na plaću. Poruka: pomognite državi da država pomogne vama.
    3. Nismo svi rođeni za šefove, kao što u nogometnom timu ne možemo imati 10 Messija i golmana ili 10 nogometnih trenera, nego se mora svakom igraču pravilno odabrati njegova pozicija. Nismo svi rođeni ili osposobljeni da budemo privatnici/poduzetnici, netko treba njih slušati, aktivno provoditi odluke, biti u sjeni te raditi manje popularne poslove da cijeli sistem funkcionira.
    4. Što se privatnog sektora tiče, u Hrvatskoj su najuspješniji poduzetnici oni koji su ili zakonom zaštićeni poput ličkog medvjeda (npr.: Željko Kerum, pitajte ga otkud mu prvi milijun, a poznat je i po izjavi da ne želi zapošljavati Srbe), ili oni koji posluju s državom (recimo poput uvoznika VW-a, Škode itd), koji su uspjeli isposlovati zakonsku regulativu da njihovi proizvodi budu najpovoljnija varijanta. Ovo o čemu pričam nije kapitalizam. To je feudalizam.
    5. Da, poduzetnicima je teško, međutim, kao fakultetski obrazovan kadar sam se, pun nadanja, zaposlio kod privatnika, da bih dobio jasne i neuvijene prijetnje otkazom ako ne budem radio kontra pravila svoje struke. Na kraju sam dobio otkaz, ali i pravomoćno dva sudska procesa protiv svoje bivše firme. Problem je taj, što se u ime premalo pažnje posvećuje održivom razvoju. Da se razumijemo, Hrvatsku, a vjerujem i Srbiju, upravo je pohlepa i bešćutnost dovela do stanja u kojem smo sada, i sada bih ja valjda trebao vjerovati nekima koji kažu: “Bit će ti bolje, samo što ću se u startu otarasiti preko 50% radno sposobnih ljudi, i bit ću đubre prema tebi jer mogu, a ti si nitko i ništa jer nemaš svoju firmu” umjesto da se koriste svi raspoloživi potencijali i da svi doprinose stvaranju vrijednosti i proizvoda koji imaju svoje tržište i kupce i koji doprinose poboljšanju života svih nas.

    • Ivan Minic says:

      1. Covek zaposljava sposobne i vredne. Ne pravi pitanje oko toga sta imaju medju nogama, ali ukazuje na razloge zasto privatnici, generalno, izbegavaju da zaposljavaju zene i opravdava to, jer to jeste opravdano sa poslovne strane. To je generalno, izuzeci su izuzeci.

      2. Uprkos tome sto u ovim nasim zemljama ima veci broj invalida zbog sukoba kojih je bilo, oni ni u jednoj od zemalja nisu problem. Problem je sto radno sposobno stanovnistvo ne radi. Ja sam za ukljucivanje svih, i zaista nemam problem ni sa starijima ni sa osobama sa invaliditetom ili bilo cime, ako mogu obavljati neki posao, ali hajde za pocetak, da svi ovi koji su mladi, zdravi i pravi i kojima ne fali nista, urade najbolje sto mogu.

      3. Nismo svi za sefove, ali ne mozemo ni svi imati ono sto sefovi imaju. Hajde da za pocetak svako bude realno svestan svojih sposobnosti, polozaja, kvaliteta i mana. Vecina ljudi to nisu, vecina ljudi misli da su veci od Messija i Pelea zajedno a realnost je da ne znaju da im je dupe pozadi.

      4. Saglasan, i toga ima svuda i to je strasno. To je deo sistema, i to je poznata stvar. Ako znas sistem, ako znas pravila igre, i ako i dalje postoji prostor, a postoji, nema razloga da ipak ne napravis nesto. Neces biti Kerum ili Miskovic, ali nema prepreka da ne obebedis sebi pristojan zivot ako si sposoban. Ok, ne mozes sa njima da se boris, i nemoj… Prosto, ni u prirodi ne ide zec na medveda. Nije fer, i steta je sto je tako, ali to nije skrivena tajna, to je jasno kao dan.

      5. Da li si niko i nista nema veze sa time da li imas svoju firmu. Mozes ih imati 10 pa i dalje biti niko i nista, ili nemati ni jednu, ceo zivot raditi za “gazdu” pa opet biti neko.

  20. Ljiljana Arsenovic says:

    Ovo je jedan od onih tekstova koji se pise i cita “naizust”!! Nabijen emocijama sopstvenog lupanja glavom o zid, neprestanog plivanja uzvodno i nepresusnog trazenja izlaza kada ga niko vise i ne trazi. I ne treba tebi Ivane da ti i ja kazem da je ovo sto si napisao, tvoja i mnogih od nas “lektira” preduzetnistva. Ti to znas! Znam i ja al cutim jer ne mogu da dodjem do reci od onih sto “kukaju”! Respekt za argumentovanu pricu i lako razumljiv jezik i ucenim i priucenim i preucenim, jer neukih nema u Srbiji!

  21. Ovaj tekst i komentari su najbolji primer koliko smo mi u problemu sto nemamo nastavnog kadra i kvalitetnih skola za menadzment, inovacije i preduzetnistvo. Da su temelji jednom postavljeni kako treba, ne bi sada ovako skretali sa puta.

    Ono sto Ivan i jos 100 “potpisnika” ovde jasno istice, da zaposleni imaju manje znanja o biznisu i svakodnevnim operacijama i tehnickim detaljima je u ne moze biti vecoj kontradiktornosti sa opstim nacelima, ne detaljima, nego opstim mestima Lean pristupa, tako hvaljenog za IT sektor. Jos 1945. je Hayek (http://en.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Hayek) napisao, da ne moze prostije i obicnim recima, da vlasnici i menadzeri obicno barataju sa agregiranim podacima i to samo u uskom domenu (profit je manji, troskovi zaposlenih veci, uslovi za poslovanje tezi). Ali to je samo prepoznavanje opstih problema i mesta, dok Hayek tvrdi, a posto je jedan od najcitiranijih ikada, mada ne tako slavan kao neki drugi ekonomisti iz Austrije ;), onda mu mozemo verovati, da zapravo obicni radnici znaju mnogo vise od menadzera sta se dogadja, jer oni su na liniji fronta sve vreme, iako je opsta zabluda da su to menadzeri koji ginu i daju sebe u tom domenu. Tek inovacija nastala kao rezultat rada i razmisljanja na liniji fronta je prava inovacija, a na menadzementu je samo da pokaze koliko je uspesan, i za to imamo isto metriku – procenat primenjenih predloga inovacija i cena koju biznis placa za tu ideju svojim zaposlenima. Sto vise, to bolje.

    Tekst i brojni komentari nemaju svoje pokrice ni u Kaizen pristupu, omiljenom cedu “trulog kapitalizma”, a sta tek reci za “Respect for People” pristup?

    Ponovo se javljam i ovo pisem, da ako je drzava negde kriva, kriva je sto nije obezbedila skolski sistem za 21. vek i pravo formalno obrazovanje za menadzere i preduzetnike za vreme pred nama, a ne za prosli vek i puko bubanje detalja i radova nasih profesora mikro i makroekonomije od pre 30 ili 40 godina.

    • Ivan Minic says:

      Ljudi trebaju imati svest o sistemu ciji su deo, jer samo tako mogu naci odgovarajuce mesto za sebe. Ono sto je poenta teksta, ipak je nesto drugo, a to drugo je – budite bolji nego sto ste sada. Zasto? Vecinu poslova moze raditi manje vise svako, ali ne moze ih svako raditi dobro i nece ih svako raditi dobro. Za dobrog molera, programera, konobara, kuvara, stolara, prodavca, lopova, taksistu, tapetara, ce uvek biti posla, i uvek ce biti u neuporedivo povoljnijoj poziciji od svih ostalih, jer je dobar, pouzdan, kvalitetan i sl.

      • Ivane, najbolje i najvise od radnika ces izvuci ti sam, kao menadzer! Citiram deo sa http://en.wikipedia.org/wiki/Lean_software_development
        —-
        Empower the team
        There has been a traditional belief in most businesses about the decision-making in the organization – the managers tell the workers how to do their own job. In a Work-Out technique, the roles are turned – the managers are taught how to listen to the developers, so they can explain better what actions might be taken, as well as provide suggestions for improvements. The lean approach favors the aphorism “find good people and let them do their own job,” encouraging progress, catching errors, and removing impediments, but not micro-managing.

        Another mistaken belief has been the consideration of people as resources. People might be resources from the point of view of a statistical data sheet, but in software development, as well as any organisational business, people do need something more than just the list of tasks and the assurance that they will not be disturbed during the completion of the tasks. People need motivation and a higher purpose to work for – purpose within the reachable reality, with the assurance that the team might choose its own commitments. The developers should be given access to customer; the team leader should provide support and help in difficult situations, as well as make sure that skepticism does not ruin the team’s spirit.
        —-

        Kao freelancer radim od 1998. i nisam mogao uvek da kao 1/5 ili 1/15 tima na projektima Fortune 500 kompanija namecem moj nacin rada. Sada, kao konsultantu, koji zeli maksimalni profit i usmeren na velike firme, moj fokus je vise na 6Sigma nego na drugim tehnikama. Mislim da bi bilo interesantno i da Stevan iz MajLab-a napise nesto o svojim iskustvima sa Scrum pristupom. Evo, skoro 200 komentara, ovo je idealno mesto za razmenu informacija i znanja, da svi dodjemo do neceg opipljivog i lako primenjivog. Imas deset godina iskustva, i te godinu su najbolji testament tvoje sposobnosti prilagodjavanja i inoviranja, jer se ne radi na isti nacin u Web devu danas i pre 10 godina. Sigurno ako nadjes dobar predlog ili primer iz prakse, i ti i mnogi drugi, ce ga lako i uspesno primeniti i u svom poslovanju.

        • zubarica says:

          Što ne napišete odmah i koja vam je satnica…

          • Meni nije problem da napisem kolika je satnica, posto ne lovim u mutnom. Radim u IT sektoru od 1998, i mogu da sa opravdanjem kazem da su nase cene realne i “standardizovane”. Nedavno sam dobio jedan konsultantski posao, u pitanju je Nelt, i cisto edukacije klijenta dao sam i strukturu cene za dobijeni posao, pa ovde kopiram deo tog odgovora:
            —-
            10% fiksno od trajanja ugovora, u ovom slucaju to je 3 dana, plus 25% od trajanja ugovora puta broj konsultanata, sto je ovom slucaju 7 dana puta 1 konsultant, i sve to puta konsultant dan, a kod mene je 250 eura neto i to je potpuno korektna cena konsultant dana, jer nije u pitanju junior consultant u nekom ofisu vec cu ja raditi studiju i rezultat ce biti mnogo bolji.

            Ja znam ljude koji rade za 350 eura, a najvece firme uzimaju i 800 eura na dan. Mislim da smo konkurentni, jer bez lazne skromnosti, ako ima i jedan skuplji, mi smo najbolja vrednost za ulozeno, jer smo, opet bez lazne skromnosti, na najvisem nivou u zemlji. Molim i da obratis paznju da u mom odgovoru klijentu jasno kazem da necemo raditi svih 30 dana, vec planiranih 7 dana, ali je potrebno vreme i za taj ler u kome se slaze koncept i ideje, kada se sve stavlja na papir – 7 dana rada u okviru 30 dana projekta je sasvim dovoljno. Posten i iskren sam, i drago mi je da sve vise ljudi to ceni. Najlakse je lagati i reci 30 dana x 100 eura, eto, poginucemo na tom vasem projektu.

            Nadam se da sam pomogao 🙂

  22. Marko says:

    Nikada nisam bio preduzetnik, ali sam apsolutno svestan svih iznetih cinjenica te se u potpunosti slazem sa svime navedenim.
    Nazalost razlog zbog kojeg deo populacije ne poznaje ili ne pojmi gore pomenute cinjenice, je jednostavno neinformisanost i neupucenost, a to opet zbog njihovog licnog (NE)truda (edukacija, informisanost, iskustvo, logicko zakljucivanje…).

  23. eremic says:

    Meni se svideo tekst koji je napisao Mađar, skrenuo bih posebno pažnju na ovaj deo:

    “But I wouldn’t hire you for less money, because I think if you made less then €760, you couldn’t make a decent living. You would become depressed, destroy your own life, my company and even me. So, I am not willing to hire anybody for less than this.”

    Cifra za Srbiju je veoma slična, ako ne i ista. Ako preduzetnik nije u stanju da obezbedi tu platu, ako mu biznis nije dovoljno profitabilan, treba da bude iskren i prema sebi i prema svojim zaposlenima, umesto da siluje stvari. Da podvučemo crtu i vidimo gde smo, šta radi, šta je propalo, šta donosi profit. Ovako se samo stanje agonije prolongira i ništa se ne rešava.

    Mađar je za razliku od većine srpskih preduzeznika moralan i korektan čovek, ne želi da se upusti u nešto što nema smisla i preko tuđe nesreće pravi profit. Respect.

  24. Olivera says:

    Dragi Ivane, kao preduzetnica, poslodavac i majka, HVALA ti na tekstu. Jedno je sigurno: potrebno je i neophodno ukazivati na ogromne probleme koje ima ovo društvo, bez obzira na to da li će svi shvatiti kontekst ili ne.
    Moram da istaknem jednu bitnu stvar: u našoj državi ne postoji Socijalni dijalog između Poslodavaca, Sindikata i predstavnika države. Ne postoji jer to odgovara državi. Dijalog je rezultat demokratskih društava. Nije slučajno da je dijalog nastao upravo u demokratskoj Atini, gde ljudi razgovaraju. Dakle, dijalog je demokratska forma saobraćanja u javnom životu.
    Socijalni dijalog, dakle, najvažniji mogući dijalog.
    Svako društvo je podeljeno u određene slojeve. Kad bi neko grubo rekao, vazda je bilo bogatih i siromašnih, uvek je bilo u tom pogledu nesporazuma, bogatiji bi hteli da budu još bogatiji, a siromašniji bi hteli da ne budu siromašni. Taj dijalog je nekad pretvaran u velike i žestoke borbe i revolucije. Danas bi trebalo da imamo socijalni dijalog. Kad govorimo o socijalnom dijalogu, onda govorimo o jednoj jako složenoj temi ili nekom novom iskustvu u Srbiji, a ono se svodi, pre svega,na jednom oportunom odnosu prema poslodavcima. Ovo društvo posle deset godina demokratije ne može da se navikne da postoje poslodavci i da oni imaju obavezu i pravo na socijalni dijalog.
    Zašto nismo uspeli da rešimo nijedan problem? Zato što vlada jednostavno, ako hoće da ona bude ta koja određuje sve sadržaje i performanse socijalno-ekonomskog dijaloga, stvar uvede u anarhiju. Kako se stvari dovedu najjednostavnije u anarhiju? Tako što svima date isti značaj. Šta sada mi imamo? Mi imamo ponovo samoupravljanje u kome se niko ne uvažava.
    Od suštinskog je značaja da se crno tržište ukine. Da se uvede progresivni poreski sistem. Da se smanje doprinosi na plate koji su nenormalni. Da se stvore uslovi za zapošaljavanje. Da se izmeni glup Zakon o radu, koji nije fleksibilan. I da se oštro kazni svako ko ne poštuje pravila igre.
    Ali za to treba imati državu i DRŽAVNIKE. Postoje razne vrste preduzetnika – a oni koji se već dugi niz godina bave političkim preduzetništvom u našoj zemlji najgori su šljam među preduzetnicima. I posle se to što ljudi vide na vrhu sliva na dno.
    PS Nikada ne bih menjala svoj preduzetnički posao za državni. I dajem bonuse svim radnicama koje ostanu trudne, lai džaba. Nema više ni pravih muškaraca.

    • Ivan Minic says:

      Nazalost, potpuno je jasno da je kljucni problem drzava i tu nema nikakve dileme. Ja samo pricam iz ugla, koji je mozda kukavicki, a koji kaze – prilagodi se kako gazda kaze. Gazda je u ovom slucaju ta drzava, a prilagodjenje kao savet je tu jer prosto, logika nalaze da se sa takvim protivnikom nema svrhe sam boriti, a odavno sam izgubio iluzije da se mozemo udruziti u smislenu organizaciju, koja ce biti dovoljno mocna da ima sanse u toj partiji.

      • Svaka čast i pozdrav iz Hrvatske! Tu je isto sranje što se države tiče, ali – nema plakanja. Pravi poduzetnici su ljudi koji rješavaju probleme i nalaze načine da dođu do svog cilja ma kako on bio nedohvatljiv. Ja vjerujem da ako se poduzetnik trudi i radi i ne odustaje pred preprekama – da je uvijek pobijedio. Kao što si i ti rekao – ako ništa drugo “bogatiji si za jedno iskustvo” – a to je neprocjenjivo. Pozdrav!

  25. Zivim u Srbiji vec 20 godina, inace sam rus koji jos uvek nije dobio drzavljanstvo! Mogu samo da kazem za vecinu DA SU TOTALNI NERADNICI! Vi bre samo kukate, a nista ne radite! Vi Srbi ste najgori neradnici na planeti i samo znate da serete i da ogovarate druge. Vi ne dolazite cak ni na razgovor za posao kad vas neka firma pozove! Dok zivite kod mame necete ni prstom da mrdnete ,a serete tu o poslodavcima. Nisam zavrsio fax jer sam valjao pljuge bez markica! Gledao sam da napravim lovu. Imam preko 10.000 CV-a od Srba koji ne znaju ni da se predstave, a vi pricate o sistemu drzave! I treba poslodavci da vas menjaju kao carape i NEKA MENJAJU NERADNIKE! Samo bre pricate u prazno i ako smatram da su Srbi kao provoslavci intelegentni ljudi! Pa pokazite tu vasu intelegenciju u RADU! Alo bre, pa vi ste Rumune naucili da zvacu zvake! A oni vas sada drkaju na granici – tipa ono: “Pa gde ces u evropsku uniju sa 200E?” !!!

    Ivane ja te vredne i sposobne ne mogu da nadjem! Nemam koga da zaposlim , jer posle par dana oni se izjasne da ne mogu da rade ili se ne javljaju uopste. Ali mene bas boli uvo za crve – nacicu druge! Imao sam preko 100 smrtnih slucajeva – ljudi lazu,a lazem i ja! Idite pa gledajte film u novinama!

    Stalno se na nesto zalite – to vam fali edukacija, to vam fali jos nesto! NECU CRTAM AKO SI NESPOSOBAN! NECU BRE! Nije drzava kriva SAM SI KRIV STO SI NESPOSOBAN! Ova drzava ima toliko rupa u zakonu – jer ti sto smisljaju te zakone su LENCUGE NAJGORE!

    Zato ja kao stranac u vasoj zemlji koristim sve moguce nacine da VAS LAZEM I PRONADJEM SVE RUPE koje me omogucuju da zivim. I iskoristicu VAS kvalitet i rad – da bi zaradio!

    • kombi011 says:

      brate rujo, ooooooo, pa ne kazem da nisi u pravu ali nemoj tako zestoko, pogotovo nemoj one fore o rumunima, svi oni nas zajebavaju sada i gledaju gore od cigana kada se pojavimo na grani ali zaboravljas da iza tebe stoji ruski pasos i putin, a nama je sve to oduzeto jos pre 20 godina! to ti je kao kad se usrani amer pojavi u nekom dzambuziju, zasere stvari i odma vice ja sam americki drzavljanin i hocu kontakt sa ambasadom.

      da se vratim na temu, u pravu su i poslodavci ali u pravu su i zaposleni, ima takvih goveda od poslodavaca da je ih nemoguce opisati a ima i takvih radnika da je isto nemoguce opisati. zato ova diskusija ide u nedogled i ne moze da se izvuce neka poenta.

      po meni je vrlo tesko naci dobrog poslodavca ali je isto tako vrlo tesko naci dobrog radnika, kada se i desi sto je vrlo retko da se nadju, posao cveta na obostranu korist, ima takvih primera, ima video sam.

      u socijalizmu je bilo: ala volem ovaj rezim plata ide a ja lezim, u kapitalizmu je zbog same srzi sistema na prvom mestu profit tako da nema lezim jer sledi otkaz pa lezi mami svojoj. e sad, ima i tamo slucajeva dobro organizovanih firmi (pogledaj onu firmu iz dokumentarca majkla mura) koje su vrlo uspesne i gde su svi zadovoljni bas iz razloga sto su im se interesi poklopili.

      ali zato imas gomilu firmi gde je radnik samo potrosna roba koja se baca posle dobre izrabljenosti, mora tako jer je tako sistem postavljen i tacka. necete naici na poslodavca koji ce biti human, pa ne moze da bude human, mora da grabi, da lomi, da gnjeci jer ne bi bio gazda (ovde ne mislim samo licno na coveka vlasnika vec na ekipu koja je postavljena da vodi firmu). i zato su ogromne razlike u platama i zato je zabranjeno pricati o platama u firmi.

      s druge strane, “ja sam mlad covek, zavrsio skole, sposoban sam, uspeo sam da se usavrsim u poslu sam bez icije pomoci, razvaljujem materiju”, e vidite takvi ljudi nemaju cenu, to gazde znaju i placaju a ne pitaju posto.

      moram samo da vam na kraju navedem primer iz mog okruzenja, moj surak kao mlad covek sa nekih 20 godina je krenuo da radi kod nekog privatnika, nije znao nista o poslu ali ga je ovaj primio i ucio, video je u njemu potencijal. savladao je materiju vrlo brzo, bolje od ostalih, bio je adekvatno placen, posle 5 godina rada gazda je obavio sa njim jedan razgovor potpuno netipicno za nase uslove (ajd da kazemo i za kapit.sistem) i rekao mu bukvalno ovako, decko naucio si sve, odlicno radis, ja ne mogu vise da te placam od ovoga sto dobijas sada, idi i otvori svoju firmu, zaradjivaces vise nego sto mogu je da te platim.tako je i bilo, ovaj je otvorio firmu koja sada uspesno radi vec 10 godina.

      ivane, tebe moram nesto da pitam posto vidim da imas dosta pristalica ali i protivnika, ne poznajem materiju u kojoj si ali meni ovo izgleda kao neki lakmus za tebe licno odnosno ono sto radis, postigao si cilj, tema je extra posecena, komentarisana. je l to u pitanju?

  26. Јован says:

    Зарада запосленог са порезима и доприносима је бруто зарада, послодавац врши плаћање али то је новац који припада раднику, који је он зарадио својим радом. Ако послодавац не уплати доприносе ризикује инспекцију а радник остаје без здравственог осигурања за себе и за лица која су осигурана преко њега, радник је свој део посла одрадио, провео је месец радећи и 11, 5 % његовог радног времена је било уложено у здравствено осигурање. Ако је рад радника задовољавајући и ако је он испунио све што се од њега очекује, неуплаћивање доприноса од стране послодавца је или отимање или несавесно баратање туђим новцем.

  27. Akademski radnik u pechalbi says:

    Kukanjem protiv kukanja! Ukratko to je opis ovog teksta, primenom onih preporuka o postajanju najbolje verzije sebe i upoznavanjem pravila igre, ne ostaje mesta za kritiku sistema, okruzhenja, itd… Nevidjeno upleten tekst koji sebe poriche u fokusu i metodama razrade. Tekst sam sebe brishe. Kritikuje kritiku kritichara nedovrshenog (ne daj bozhe ikad dovrshenog) liberalnog kapitalizma!

    Ukratko o ideologiji socijalizma i kapitalizma
    Vishak vrednosti se u zapadnim zemljama (zhivim u jednoj od njih) uglavnom pravi u drzhavnom sektoru kojhi se ovde zove Minisarstvo Odbrane… povoljne ekonomske tarife, ‘dzaba’ resursi, i ‘dzaba’ ljudski rad se na taj nachin plug-in-uje (da vam predstavim vashim IT jezikom) u ekonomiju sistema i onda se ‘dobra’ pojavljuju… Dobra se ‘proizvode’ drzhavnim bombama, avionima, tenkovima od taxenih para…. Molim vas, dragi privatnici celog sveta, da se ne uzhivljavate u ideju da ste tvorci dobara – niste! Najveche sila sveta ulazhe u naoruzhanje vishe nego sve ostale zmlje zajedno a incidentno ta ista sila je izgradjena na dzaba radnoj snazi – robovima! Chak je odbrana takve ‘cene’ radne snage logichno postavljena – pa vishe chu da ‘brinem’ o robu jer je moj nego o radniku koji je pod najam.
    Moj primer je BMW automobil koji bez puteva, mostova i ostalih drzhavnom taksom izgradjenih uslova ne vredi curcu, ja bi BMW-u rebno 95% takse na profit i tako odgovorio na pitanje ko kome treba vishe – BMW sistemu ili Sistem BMW-u.

    Nokije, IKEA-e i Eriksoni i trte mrte, nastali u ulsovima ogromnih taksenih doprinosa i prava radnika u Skandinavskim zemljama su najbolji primer za poredjenje ali to vas ne zanima jer vi nemate vremena da gledate druge vi imate svoje probleme da reshavate – bar tako pishe negde u tekstu…

    Slavoj Zhizhek je negde primetio da je odbrana Socijalizma (sistem je dobar samo ljudi mu nisu dorasli) identichna odbrani Kapitalizma – kapitalizam funkcionishe samo ljudi su malo pohlepni otud krize koje sjebavaju milijarde ljudskih zhivota…. sushtina je nijedan ni drugi sistem ne funkcionishu (tamo gde na oko funkcionishe je zato jer je poplochan bombama i milionima pobijenih)….

    Dok god vash (mali privatnici) interes nije taksenom jednachinom poklopljen sa interesom drzhave (uposhljavanje trudnica, razvoj prosvete, izgradnja infrastrukture…) PISHI PROPALO! I onda che biti oni koji znaju ‘zashto’ i oni koji znaju ‘kako’ da rade – a razlika u plati che biti neznatna.

    Hvala na pazhnji

Stranice komentara: 1 2 3 4 5 6 9
Linkovi na ovaj post:

  1. Nije niko lud | zubarica
  2. Joni’s Universe » Blog Archive » A Mother of a Dilemma
  3. ivanhoe » Archive » I jare i pare
 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Kada ne ide, promenite igru.

Pogledaj →