Ljudi su površni. Da ne kažem i nešto više, ovo sasvim dovoljno pokriva stvari. Površni su, i veliki broj onih sposobnijih u gomili. pokušava da to iskoristi na svaki mogući način. Površnost, lenjost, pa i glupost. Koliko puta ste potpisali ugovor koji niste pročitali? Da li ste se ikada pokajali zbog toga? Čak iako niste, da li ste ikada razmišljali o tome… Ljudi o tome najčešće razmišljaju tek kada bude kasno i žele nešto da promene, a ispostavi se da ne mogu. Ugovor za bankovni račun, kredit, ugovor kod mobilnog operatera, osiguranja koje koristite. Kada ste poslednji put pročitali uslove prilikom instalacije programa koje koristite? Da li ste to ikada uradili? Možda bi trebalo…
Često, prihvatamo informacije koje dobijemo kao relevatne, iako to nisu. Prosto, delovalo nam je kao da ima smisla, ne želimo da dovodimo u pitanje reči osobe koja nam je informaciju dala… ili prosto ne želimo da razmišljamo. Retki su oni koji su voljni da “urade domaći”. Da provere, istraže, saznaju nešto više. Oni prave razliku, uvek i svuda. Oni pre ili kasnije stignu gde su naumili. Ovi ostali pomažu da sistem funkcioniše. Potrošačko društvo u kome živimo najviše voli kompulsivne kupce koji ne razmišljaju previše, a idealno, ni malo.
Čuli ste sigurno da je potrebno unositi najmanje 2 litre vode dnevno da bi organizam mogao da funkcioniše. To će vam reći svaki fitnes zaluđenik, svako ko se loži na “zdravu” ishranu, svako ko fura priču zdravog i aktivnog života. Napravite li malu analizu, videćete da zapravo postoji mnogo različitih teorija o tome. Ipak, veruje se da ova teorija vodi poreklo iz decenija starih istraživanja Američkog nacionalnog odbora za istraživanja ishrane. Naravno, pitate li one koji teoriju propagiraju, u najboljem slučaju možete se ponadati odgovoru da je to rekao neki vrsni fitness trener, nutricionista, lifestyle guru. U vreme kada je ova mantra počela da se širi, prodaja flaširane vode je eksplodirala. I danas, bez obzira na vreme, često ćete videti ljude koji nose flašice vode i piju. Inače, originalna rečenica kaže da je potrebno uneti 1 mililitar vode za svaku unetu kaloriju. Prosečan unos kod ljudi je oko 2000 kalorija – bingo! Problem je što narednu rečenicu niko nije preneo, i što su je ljudi zaboravili, a ona kaže – veći deo ovih potreba nalazi se u hrani koju svakodnevno unosimo. I ja bih zaboravio ovu rečenicu da radim za industriju flaširane vode. Zapravo, kao što voda čini 55-65% ljudskog tela, tako i kod mnogih namirnica koje unosimo čini značajan procenat, na primer: jabuke – 85%, krastavac – 96%, zelena salata – 96%, piletina – 71%, ćurka – 62%, krompir – 85%, boranija – 92% i sl.
Da li to znači da treba da prestanete sa unosom vode? Ne, naravno. Samo ne treba da se opterećujete glupostima i verujete u sve što čujete. Da instalirate aplikacije na telefon da vas podsećaju kad i kako da unosite vodu. Potreban unos je različit kod svakog od nas.. zavisi od genetike, načina života, mesta gde živimo, navika… Manje loženja, više učenja. Ako jedna veličina odgovara svima, to uglavnom znači da, vrlo verovatno, zapravo ne odgovara nikome.