Moguće da spadate u krug bezgrešnih, kojih je naš internet, u poslednje vreme pun, pa ako je to slučaj, onda ovo verovatno i nije tekst za vas. Ako ste pak među onim malim brojem realnih i grešnih, onda možda iz ovih redova naučite nešto novo. Naime, svi mi, pravimo greške, manje ili veće, češće ili ređe. One su sastavni deo svakog rada, svake akcije i jedini način da ih izbegnete je da – ili ne radite ništa, ili da ste više biće. Grešimo i to je sastavni deo onoga što jesmo i onoga što ćemo biti. Grešimo mnogo i često, na stvarima koje su banalne, i na onima koje nam mogu promeniti život. Grešimo jer smo ljudi i jer je to deo kompleksnog procesa koji nazivamo – život. Ono što nas razlikuje je to koliko često greške ponavljamo, i kako se odnosimo prema tim greškama i ljudima koji su deo toga.
Helen Keler kaže – ljudi ne vole da misle, jer ako misle neminovno dolaze do zaključaka, a zaključci nisu uvek prijatni. Volim da čitam i slušam o velikim liderima, ljudima koji su imali energiju i način da motivišu ljude da učine neverovatne stvari. Volim zato što mi je fascinantno da saznajem pred kakvim su se izazovima nalazili, i na koji način su sa njima izlazili na kraj. Donošenje odluka je težak, bolan i neprijatan proces. Proces u kome preuzimamo odgovornost za sebe i druge, u kome smo mi ti koji određujemo smer kojim ćemo se kretati, na osnovu, najčešće, nedovoljno informacija. I stvari često ne krenu onako kako smo planirali, zamislili, očekivali. I to je strašno. Ili nije? To je već stvar vašeg stava, ili odluke. Ako prihvatite da stvari nisu pod vašom kontrolom u meri u kojoj bi želeli, dosta lakše ćete se kretati kroz vreme-prostor kontinuum. Na vama je da, onaj deo koji je do vas, uradite najbolje što u tom trenutku možete. To možda neće biti dobro, možda neće biti ni dovoljno da preskočite magičnu granicu na kojoj sitnim štampanim slovima stoji – dovoljno, ali ne možete sebe kriviti za stvari na koje niste mogli da utičete.
Kada se, ipak, desi sranje, možete odreagovati na više načina. Lično preferiram da otvoreno i jasno predočim svima na koje to može uticati pun obim problema i potencijalne dalje komplikacije. Ipak, postoji više škola mišljenja i ona u kojoj se ignoriše realnost i pravimo se da se ništa nije desila je najpopularnija, a podvrsta u kojoj se, kada budemo suočeni sa realnošću, odgovornost prebacuje na više sile – hit je već neko vreme. Kao prilog, možete lamentirati i kukati nad sudbinom, neki su od toga napravili i unosan biznis.
Ljudi pribegavaju ovome jer ne žele da pokažu da su ljudi, da su ranjivi, da su grešni, jer su učeni da je sve savršeno, i da u takvom savršenom svetu, za nesavršene ljude nema mesta. Realnost ipak kaže da su većina onih vrednih učesnika u ovozemaljskom životu upravo i jesu oni koji konstantno greše, sapliću se, ali ne odustaju. Oni su ti koji na kraju učine neverovatne stvari, posle mnogo neuspelih pokušaja. Svaki poraz je lekcija iz koje se uči, a najvažnija lekcija je da je pad strašan samo ako posle njega ne ustanete.
Jedan od osnovnih problema kod tih scenarija sa ignorisanjem realnosti i konstruisanjem paralelne je u količini energije koja je potrebna da bi se tako nešto stvorilo i količini koncentracije koja je potrebna da bi se održalo. A ipak, na kraju mora imati tužan kraj. To je neminovnost, jedini promenjiv faktor je vreme i on zavisi od vaših sposobnosti i sreće.
Peter Drucker je rekao – ne postoji ništa beskorisnije nego efikasno raditi stvari koje uopšte nije trebalo da budu urađene. Zašto? Zato što efikasan rad zahteva pripremu, razmišljanje, potrošnju resursa koji su ograničeni. U drevnoj veštini Kung Fu-a postoji izraz “Wu Wei” – koji bi se mogao prevesti kao aktivnost kroz neaktivnost, a najkraće objašnjeno znači – uvek je najbolje ako rezultat koji želite dobijete sa najmanje moguće rada. U današnjem svakodnevnom jeziku to nazivamo – optimizacija.
Stoga predlog – kada nešto zaserete, sve što treba da uradite je da to odmah saopštite drugoj strani. Primite udarac. Recite da vam je žao. Naučite lekciju. Budite bolji sledeći put.
Da, zaista je toliko jednostavno.