Kada sam bio mali, čim sam naučio da čitam shvatio sam da želim da radim u NASA-i. To je bio moj ideal, put u svemir, astronomija. Čitao sam mnogo o tome, imao sam Dečije sveznanje, najbolju ediciju za klince na svetu. Znao sam napamet sve, a naročito me je zanimala astronomija i biologija. U osnovnoj školi sve je išlo savršeno, ali u srednjoj već nije. Prosto, previše raznih interesovanja, malo izmešten fokus, i činjenica da nisam imao baš previše inspirativne profesore, učinila je da se dosta udaljim od nauke, u klasičnom smislu. Kao jedan od najboljih matematičara Beograda, došao sam u fazu da sam često jedva izvlačio pozitivne ocene.
Nisam upisao PMF, nisam otišao da radim u NASA-i. Da sam to stvarno dovoljno želeo, bih, ali kako sam rastao, shvatao sam da to što sam ja zamislio, i ono što taj posao zapravo zaista podrazumeva nisu međusobno ni slične stvari. Ipak, dečački san mi je bio da to vidim… I pre par godina sam video. Bio sam u poseti Lyndon B. Johnson Space Centru, provozao simulator Space Shuttle-a, sedeo u pravoj kabini, u kontrolnoj sobi iz koje su kontrolisane sve Gemini i Apollo misije, Saturn raketu u punoj veličini i mnoge druge fenomenalne stvari. Jedno od najlepših iskustava u mom životu. Nije prvi put da kažem – dečački snovi su jako važni. E ova priča je upravo o jednom…
Džon Laseter (John Lasseter) je od kad zna za sebe želeo da crta. Rođen je u Holivudu, majka mu je bila učiteljica, a otac je radio u Ševroletovoj prodavnici. Zahvaljujući majci, njegov talenat se razvijao , i kao mali svaki slobodan trenutak je koristio da crta stripove. Kako je odrastao svoju želju je fokusirao ka tome da se bavi animacijom. Upisao je Kalifornijski Institut Umetnosti, program gde je imao zaista izuzetne predavače. I generacija je bila fenomenalna, i dok je bio na studijama, napravili su dva animirana filma, koji su 1979. i 1980. dobili Oskare.
Prvi posao je došao u kompaniji iz snova – Disney! Ipak, prvi posao baš i nije bio ono što je želeo. Zapravo, radio je kao operater na jednoj od tura u Diznilendu. Prošlo je neko vreme, i konačno je dobio posao animatora. Ipak, osećao je da to nije to. I činjenica je, tada je Dizni polako počeo da gubi korak. Počeo je da se ponavlja, i sve je bilo nekako dosadno. U isto vreme, Džon je dobio neke video snimke sa konvencija na kojima su se pokazivala dostignuća tada tek nastale kompjuterske grafike. Pričamo o 1980. godini i periodu kada je i najprostija kompjuterska animacija bila čudo.
Džon je osetio da je to prava stvar i to mu je postala preokupacija u slobodno vreme. Trudio se da bude u toku, da preko kontakata koje poznaje isprati sve novosti. Ipak, njegova nova strast nije naišla na razumevanje u kompaniji Dizni, i ubrzo je dobio otkaz.
Kada se to desilo, obratio se poznaniku Edu Katmulu, koji je radio u LucasArts Computer Graphics, i ubrzo je njihova saradnja otpočela. Isprva, tajno, jer je Katmul provlačio Džona po projektima bez pominjanja zašto je on zapravo tu, već kroz fiktivne titule i zadatke. Kompanija je radila poboljšanja za Lukasove filmove, a njegov primarni zadatak je bio rad na prvom pravom kompjuterski generisanom filmu – The Adventures of André and Wally. Iako su inicijalno planirali da samo pozadine animiraju na računaru, na kraju su uradili sve. Sledeće godine desio se preskupi razvod Džordža Lukasa i kompanija je morala biti prodata.
Kompaniju je kupio Stiv Džobs. Dao je 10 miliona dolara i zapravo nije baš imao puno predstavu o tome šta dobija. Onda je upoznao Džona i ovaj mu je pokazao filmić koji su napravili. Džobs je bio oduševljen, i pitao je, šta je potrebno da on učini da taj deo kompanije nastavi sa radom i postigne komercijalni uspeh? Džon je rekao da je potrebno da naprave duži film, i da je to moguće samo uz budžet od pola miliona dolara. Džobs je napisao lični ček na taj iznos i rekao Džonu – Samo jedna stvar… napravite ga vrhunski!
I napravili su ga… Dobio je Oskara, a kompanija koja se tada već zvala Pixar, dobila je svoje mesto na mapi. I narednih godina su pomerali granice, jer je ovaj veseli buca nalazio način da im udahne dušu. On je glavni čovek iza Toy Story, A Bug’s Life, The Incredibles, Wall-E, Finding Nemo, UP i brojnih drugih naslova.
Pixarovi filmovi su preuzeli tržište animiranih i Disney je bio potpuno po strani. A onda je 2006. Walt Disney Animation Studios odlučio da kupi Pixar za 7.7 milijardi dolara. Džobs je dobio svojih 3.7 milijardi (nije loše za 10 miliona investicije, zar ne?), a Katmul i Laseter su preuzeli upravu celog studija i vratili ga na pravi put.
Džon Laseter nije ni prvi ni poslednji čovek čiji je san nasilno prekinut da bi bio nastavljen kasnije… Ako ga je neko razumeo, razumeo ga je Džobs koga su izbacili iz sopstvene firme.
Nagrade su za srećne… i uporne, pa ako niste ovo prvo znate šta vam je činiti 