Gledajući prethodnih nekoliko godina unazad, stičem utisak da operateri ne misle previše o korisnicima koji zaista intenzivno koriste pametne telefone. Interneta u paketima je veoma malo, a tek od skoro postoji mogućnost dodavanja posebnih dodataka sa nekoliko GB protoka. Cene takvih dodataka obično nisu baš popularne, ali su svakako bolje od toga kako je bilo ranije, a problem makar može da se reši. Prosto, ne treba mi mnogo minuta, SMS poruke mi gotovo uopšte ne trebaju, ali mi treba mnooogo Interneta. Uređaje na ugovor ne uzimam jer smatram da ponuda koju operateri nude nije vredna obavezivanja na vernost. Veliki paket košta mnogo, a osim što većinu stvari ne iskoristim konstantno moram da dokupljujem internet. Jer neograničeni internet brzine koju imamo kada istekne “brzi” nije upotrebljiv. Čvrsto verujem da služi samo da se čovek nervira jer ima privid da je online 🙂 Nastavi →
Svi postovi u kategoriji: Uputstva
Gde god nađeš dobar cloud, ti backup posadi!
Da li redovno radite backup podataka? Makar onih stvarno važnih? Slobodno budite iskreni, nismo ovde da bilo koga osuđujemo…
Veliki problem sa prevencijom je što niko ne razume važnost iste dok ne dodje u poziciju da se kaje. A tada je kasno. U idealnom svetu, učili bi na greškama drugih, ali mi to ne radimo. Verujemo da se neće nama desiti, pa nismo mi valjda toliki baksuzi… A statistika je neumoljiva.
Nekada to i nije bilo tako jednostavno… 1922. godine Hedli Hemingvej (prva od četiri Ernestove žene) putovala je vozom od Pariza do Ženeve, gde ju je čekao suprug, tada cenjeni mladi novinar, koji je izveštavao sa velike mirovne konferencije. Sa sobom je ponela kofer u kome su bili spakovane sve Ernestove beleške za knjigu koju je pripremao. Tokom putovanja kofer je misteriozno nestao iz kupea. Čim je primetila obavestila je konduktera, ali avaj, kofera nigde nije bilo. Kada je stigla u Ženevu, bila je izbuezumljena, nije bila u stanju ni da govori. U prvom trenutku Hemingvej nije bio siguran šta se desilo, a kada mu je konačno rekla, ponadao se da možda ipak nije sve izgubljeno. Ipak je, seća se, napravio brojne indigo kopije, koje su sigurno ostale u Parizu. Iako mu je ona rekla da je ponela sve, ipak je zamolio kolege da ga odmene u poslu, i uputio se u Pariz. Ali Hedli je bila u pravu, sve je bilo izgubljeno… Meseci rada nestali su. Srećom, on nije odustao, ali koliko nas ima tu snagu volje?
Šta je potrebno da znam za posao virtuelnog asistenta?
Često pričam o radu preko Interneta, i jedna od stvari na kojoj insistiram je – ako ste dizajner, developer, admin, vrlo verovatno možete naći posao. U toj struci svako ko je iole kvalitetan i ko želi da uči i usavršava se, može naći lako posao. Potražnja je mnogo veća nego ponuda, i biće tako sigurno još neko vreme. Naravno, to podrazumeva da ljudi budu svesni svojih kvaliteta, da znaju šta znaju, a šta ne znaju, a to je često problem, ali svakako taj profil ima manji problem. Ono što ja lično vidim kao najveći potencijal za mnoge su poslovi koji nisu striktno IT. Nisu toliko zahtevni u tehnološkom smislu. To su poslovi unosa podataka, pisanja, prevođenja i slično, a najtraženiji profil tog tipa koji ljudi traže su virtuelni asistenti. Nastavi →
Kako otpoceti freelance karijeru…
Godinama unazad pričamo o tome kako je servisna industrija, naročito u oblasti IT-ja ili potpomognuta istim najveća razvojna šansa Srbije. Možda je to tačno, možda nije. Ne volim da stvari gledam tako široko, jer ne verujem da za kompleksan problem u kome je naša zemlja postoji jednostavno i jedinstveno rešenje – što bi se reklo silver bullet. Ipak, verujem snažno u to da ako svako sredi u svom dvorištu, biće lepše svima. Mnogo malih koraka na bolje, pravi velike promene.
Freelancer kao opredeljenje vrlo je slabo shvaćeno kod nas. Jedini prevod koji sam ja našao za ovaj izraz je “slobodnjak”, a to nije nešto kako biste voleli da nazivaju vaše dete 🙂 Prosto, naš jezik još uvek nema izraz za to, a u glavama mnogih, kako to kod nas obično biva, bićete ili doživljeni sa podsmehom (jer ne razumeju) ili sa stavom da je vaša pozicija takva da upravo zato što imate slobodu izbora radnog vremena, prostora i sl. vi zapravo ne radite ništa.
Facebook predstavio nove Like i Share dugmice
Facebook je noćas predstavio novi pogled na staru stvar. Koliko je nešto uopšte staro u svetu društvenih mreža, posebno je pitanje, ali nakon 2010. kada je Like dugme predstavljeno, po prvi put došlo je do krupnih kozmetičkih zahvata. Danas Like dugme koristi više od 7.5 miliona sajtova, a dnevno se učita više od 22 milijarde puta.
Novi dizajn će se pojavljivati na sajtovima postepeno u narednih 2-3 nedelje, a webmasteri ne moraju da menjaju ništa na svojim stranicama jer će i sa starim kodom sve funkcionisati besprekorno. Danas je Like jedan od glavnih generatora saobraćaja na Internetu, a u svetu društvenih mreža, Facebook kroz Like dovlači više posete nego sve ostale mreže kroz sve njihove kanale zajedno.
Ono što je zanimljivo je povratak Share dugmeta nakon dužeg vremena. Odličan pokazatelj da ljudi u Facebook-u ipak slušaju svoje korisnike. Naime, zbog novina u računanju broja lajkova, u jednom periodu vrednost lajka je obesmišljena. Naime, kao što možda znate, broj Lajkova na tekst nije podrazumevao broj ljudi koji su ga zaista lajkovali, već broj ljudi koji su ga sharovali + lajkovali + svi komentari. Facebook je tu pokušao da se “izvuče” uvođenjem Send dugmeta, ali ono je koliko možemo videti, otišlo u istoriju.
Facebook novim pravilima dozvolio koriscenje lajkova za nagradne igre
Od pre nekih 20ak časova prestalo je da važi ono što smo klijentima pričali prethodnih nekoliko godina. Naime, od danas na svojim fan stranicama možete praviti nagradne igre i takmičenja gde će mehanizam biti baziran na lajkovima. Za neupućene, do skoro je to bilo najstrože zabranjeno i zapravo jedan od najlakših načina da izgubite svoju stranicu sa svim minulim radom, ukoliko vas neko prijavi. Takođe, kreiranje tipskih aplikacija za konkurse i nagradne igre bio je prilično unosan biznis prethodnih godina. Da se razumemo, aplikacije nude mogućnost da sve prilagodite svojim potrebama, kako vizuelno, tako i što se samog mehanizma i pravila tiče, tako da sigurno neće nestati sa scene, ali je jasno da će ih biti mnogo manje. Nastavi →
Biznis lekcija: Leti kao leptir, bodi kao pcela
Kasijus Klej (Cassius Clay) rođen je 1942. u američkoj državi Kentaki. Sa 18. godina osvojio je Olimpijsko zlato u teškoj, a sa 22. postao najmlađi šampion sveta u superteškoj kategoriji. U borbi za titulu za protivnika je imao Soni Listona, i šanse su bile 7:1 protiv mladog lava. Nikada niko nije video tolikog čoveka koji se tako brzo kreće i ima toliko kondicije. Kasnije je njegov rekord oboio gvozdeni Majk Tajson. Klej, koji je neposredno posle osvajanja titule prešao u Islam i uzeo ime Muhamed Ali (Muhammad Ali). Bio je neverovatan, nedodirljiv. Za sve, osim za Američku vladu. Kada je pozvan u Vijetnamski rat rekao je da nema razloga da se bori protiv Vijetnamaca jer ga ni jedan od njih nikad nije nazvao crnčugom. Kako je raspoloženje naroda bilo sve slabije na strani rata, jer je Amerika isti gubila i sve manje se video smisao borbi, morali su da pokažu silu. Pokazali su je optuživši Alija za dezerterstvo, za šta je proglašen krivim, a nakon toga mu je oduzeta titula i zabranjeno mu je da se bori. Nastavi →
Biznis lekcija: Danas je sve drugacije
Danas je sve drugačije i ovo vreme je najposebnije vreme do sada jer ni jedan od trenutaka u vremenu koji se upravo dešavaju nikada ranije se nije desio i nikada se više neće desiti. Svaki dan otkrivamo nešto novo, i te stvari ubrzo postaju neodvojivi deo naših života. Zapravo, ne možemo da zamislimo da su stvari bile moguće pre toga. Tradicionalne tehnike i vrednosti su mrtve. Srećom, za sve imamo proceduru, formulu, rešenje. I svako zna šta bi i kako trebali da radimo da bi došli do uspeha. Ipak, čini se da nikada ranije nismo bili ovoliko nesigurni u to šta budućnost nosi. Ili grešim? Evo jednog zanimljivog pisma kreativnog direktora jedne agencije svojim principalima: Nastavi →
Biznis lekcija: Kako da nesto kresnes.
Voren Biti je mnogo toga. Ipak, najčešće ga pamte kao velikog zavodnika, čoveka koji je dovođen u vezu sa gotovo svim najlepšim ženama sveta. Potekao je iz profesorske porodice sa ozbiljnom tradicijom, a za karijeru na filmskom platnu se odlučio nakon velikog uspeha svoje starije sestre – Širli Meklejn. Bogatu glumačku i zavodniču karijeru dopunio je uspesima i u ostalim oblastima sedme umetnosti. Naime, Voren je jedini čovek uz Orsona Velsa koji je nominovan za Oskara za isti film kao režiser, producent, glumac i scenarista, a do sada je imao ukupno 15 nominacija za Oskar (osvojio jedan, za najboljeg režisera) i 16 za Zlatni globus (osvojio šest). Dok je odrastao, završavao škole, bio je san svih devojčica i devojaka u svom okruženju. Dobri geni su čudo, a i godine bavljenja sportom su učinile svoje. Kada je došla slava, to je samo podmazalo stvari… Ipak, nije on bio jedini Holivudski lepotan. U jednom intervjuu, otkrio je svoju tajnu. Nastavi →
Biznis lekcija: Pet neoprostivih gresaka u profesionalnom pozicioniranju na Internetu
Kao logičan nastavak na prošlonedeljni post o pozicioniranju na društvenim medijima, još par sitnica na koje bi trebalo da obratite pažnju. Većini ljudi koji traže saradnike ili zaposlene, funkcija je iznad forme, i forma postaje bitna samo u slučaju da je ono važnije ispoštovano do kraja. Ljudi obično na tim, važnijim stvarima prave greške, ne shvatajući zapravo šta su prioriteti.
Kada dobijete dokumentaciju par desetina ili stotina kandidata, nemate vremena i volje da čitate nevažne stvari. Da ilustrujem, najbolje da citiram velikog Džordža Karlina, koga sam prethodnih dana počeo ponovo da gledam (tople preporuke!) – “Zbog nekih od stvari koje sam govorio prethodnih godina, teško biste mogli zaključiti ovo, ali ja volim ljude. Zaista. Volim ljude, ali ih volim u malim dozama. Ne volim ljude u dužim vremenskim periodima. Dobri su mi kratko, ali kada pređemo minut, minut i po, ja negde moram jebeno ga pobegnem. Moj razlog za to, a možda i vi taj razlog delite sa mnom, je to što imam veoma nizak stepen tolerancije za glupa sranja.”
To je možda stav “matorog drkadzije“, ali taj stav deli često i većina drugih ljudi koji prosto nemaju dovoljno vremena na raspolaganju da bi ga trošili na stvari koje nisu važne.
Evo pet stvari koje sam primetio da ljudi često rade, a za koje smatram da su deal-breakeri.
0 
68
Poslednji komentari: