Pečat je zaista otišao u istoriju 1. oktobra 2018. godine

Prethodnih godina se mnogo pričalo i pisalo o ukidanju pečata, naročito u IT delu naše poslovne zajednice. Jedan deo argumenata je svakako na mestu i tiče se nepotrebnog komplikovanja poslovanja. Drugi se odnosi na dokumentaciju koju dobijamo od drugih strana, a koja je često bila izvor problema – računi od internet servisa svih vrsta, koji prosto na sebi nemaju pečat, i masa preplašenih knjigovođa, bankarskih službenika, ali i poreskih inspektora, koji ne mogu da shvate da Google nema pečat, i da ga sigurno neće praviti zbog nas, niti nam slati papirnu fakturu sa pečatom i potpisom odgovornog lica.

Pečat je faktički ukinut početkom 2012. godine kada je u Zakonu o privrednim društvima jasno navedeno (član 25):

“Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.”

Istina, u nizu propisa ostalo je pominjanje pečata, ali je bilo očekivano da se i te stvari vremenom iščiste. Zakon je iznad svakog od tih dokumenata, ali avaj – problem je ostao. Razlog je to što u svakodnevnim situacijama “na terenu” nije bitno šta stoji u zakonu, već je jedino važno kako osoba sa druge strane stola ili šaltera misli da treba. Argument – mi to radimo tako već 30 godina je nešto što često razoružava.

Iako je deo preduzetnika bio spreman da menja sistem – jednog po jednog službenika, mnogima je prosto bilo lakše da ponesu prokleti pečat i završe sa tim. Ne krijem da sam i ja jedan od njih, jer prosto ne mogu sebi da opravdam tu količinu agonije i stresa. Prosto, ne mogu da pokušavam da urazumim nekoga ko to odbija po svaku cenu. Sizif je imao svoje razloge da se kažnjava. Ni njih nisam razumeo, ali kako to nije bio moj, već njegov posao, jedino je bilo bitno da njemu bude jasno. Faktor straha od greške kod službenika, svakako nije pomogao da se ovo reši bezbolnije. Zahvaljujući njemu, šta god da vam je potrebno, a da taj neki nije iskustveno doživeo kao moguće, rećiće vam da je nemoguće.

Istina, u par navrata, kada bi mi se učinilo da postoji nada, i da je sa druge strane razumna osoba, koja samo nema pravu informaciju, pokušavao sam objasnim. Nekad bih uspeo, nekada ne, ali sve u svemu, nedovoljno da se stvari pomere.

I desetine napisanih tekstova na internetu, koji precizno i jasno objašnjavaju, nisu rešili problem. Nisu, jer se obraćaju pogrešnim ljudima. Oni u kojima je problem, svakako ne čitaju takve stvari, jer da čitaju, valjda bi krenuli od zakona i problema ne bi ni bilo.

Šta se onda zapravo desilo 1. oktobra?

Stupanjem na snagu izmene Zakona o privrednim društvima od 1. oktobra van snage su stavljene odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat. Pored brojnih drugih stvari koje su donele nove izmene Zakona o privrednim društvima, čiji je zadatak bio usklađivanje sa evropskim propisima, pa samim tim i stvaranje uslova za razvoj elektronske uprave, iz Vlade su sa nama podelili informaciju o novom servisu koji stavljaju na raspolaganje svima kojima je potreban. U pitanju je e-mail adresa ukidanje.pecata@gov.rs, a tada je najavljeno da će od 1. novembra postojati i servis za direktan kontakt građana sa institucijama, što je kroz uslugu “Budimo u kontaktu” deo novog sajta Vlade koji je lansiran prošlog meseca.

Na ovaj način, ispunjen je i poslednji preduslov da pečat, a nadam se i neki drugi problemi postanu deo istorije. Naime, iako lično nisam imao potrebe, pa samim tim ni prilike da probam, nekoliko kolega je pohvalilo efikasnost servisa za ukidanje pečata, jer su imali čuveni problem (jedan od najčešćih) nemogućnosti preuzimanja pošiljke iz Pošte jer nisu imali pečat. Mnogi su ovo rešavali tako što su prosto nosili pečat, iako nisu morali, ali šta da rade oni koji su prosto pratili zakon, i prilikom osnivanja firme ili preduzetnika, odlučili da ga ne prave? Takvima bi sledila agonija od nekoliko dana objašnjavanja, koju bi često morali da ponove i u sledećim sličnim situacijama.

Kako sam čuo dva lična primera, u kojima je takva situacija rešena za manje od 24 časa, zainteresovao sam se da zatražim statistike ova dva nova servisa. Pisao sam putem novog sajta Vlade i narednog dana dobio odgovor koji prenosim:

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), obezbedila je kontakt mejl adresu ukidanje.pecata@gov.rs koja je deo Kontakt centra Kancelarije (ite.gov.rs) gde svi pravni subjekti mogu da prijave institucije koje im traže pečat.

Na ovaj mail do danas je pristiglo 94 prijave. Na preko 80% mailova su vraćeni konačni odgovori, dok se kod ostalih prijava tražila dopuna – da se u prijavama dopuni naziv institucije koja je tražila pečat, zatim da se pojasni na kom dokumentu je tražen pečat i slično.

Prijave su se uglavnom odnosile na ekspoziture banaka, pošta i telekomunikacionih operatora. Iz Kontakt centra Kancelarije sve prijave su promptno dostavljane onima koji su kršili Zakon zahtevajući pečat, nakon čega se situacija efikasno ispravljala na terenu.

Sa druge strane, putem sličnog kontakt centra i servisa”Budimo u kontaktu” dostupnog na sajtu Vlade Republike Srbije (srbija.gov.rs) do danas je stiglo preko 1000 različitih upita građana. Na više od 88% je odgovoreno. Građani se najviše obraćaju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (pristiglo 205 pitanja, odgovoreno na 185), Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture (pristiglo 82 pitanja, odgovoreno na 74) i Ministarstvu zdravlja (pristiglo 66 pitanja, odgovoreno na 58).

Imajući u vidu ovaj odgovor, ohrabrujem i vas da koristite nove digitalne servise Vlade, i pomognete da se pažnja usmeri na rešavanje realnih problema koje sve nas muče, a za koje se možda i ne zna.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
4 komentara na ovaj tekst:
  1. BizNet says:

    I nakon tog datuma mnoga pravna lica i državni organi su nastavili da zahtevaju pečat. Recimo u Pošti Srbije ne možete dobiti pošiljku ako nemate pečat – KRAJ PRIČE. Da pojedinci odbijaju da se odreknu starih navika ili ispada da su neki jači od zakona i države… Izgleda će još mnogo vode proteći Savom i Dunavom dok vidimo zaista pomak na ukidanju pečata.

  2. Marko Markovic says:

    Preduzetnik sam i nemam pečat.
    Podeliću iskustvo prilikom otvaranja računa i korišćenju uskug Banca Intesa. Prilikom otvaraja računa, radnica banke me pitala da li imam pečat i pošto nemam otvorila mi je račun sa napomenom da sam klijent bez pečata. To im je izgleda neki atribut koji prikače klijentu – e sad zašto je to bitno… Kada su mi u banci za bilo koju drugu uslugu tražili pečat i ja im rekao da nemam, oni su pogledali u moj dosije ili kako se to već zove i videli da sam zaveden kao klijent koji radi bez pečata i onda bi sve bilo ok.
    Ponekad radnici na šalteru ne znaju za ovo, pa im tražim da pozovu nekog nadređenog i uvek se sve sredi. Dakle, pečat stvarno nije obavezan i oni to znaju tako da samo vremenom će se svi naviči na to i prihvatiti tu činjenicu.


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Stvari nisu ni crne, ni bele.

Pogledaj →