Kada sam bio mali, čim sam naučio da čitam shvatio sam da želim da radim u NASA-i. To je bio moj ideal, put u svemir, astronomija. Čitao sam mnogo o tome, imao sam Dečije sveznanje, najbolju ediciju za klince na svetu. Znao sam napamet sve, a naročito me je zanimala astronomija i biologija. U osnovnoj školi sve je išlo savršeno, ali u srednjoj već nije. Prosto, previše raznih interesovanja, malo izmešten fokus, i činjenica da nisam imao baš previše inspirativne profesore, učinila je da se dosta udaljim od nauke, u klasičnom smislu. Kao jedan od najboljih matematičara Beograda, došao sam u fazu da sam često jedva izvlačio pozitivne ocene. Nisam upisao PMF, nisam otišao da radim u NASA-i. Da sam to stvarno dovoljno želeo, bih, ali kako sam rastao, shvatao sam da to što sam ja zamislio, i ono što taj posao zapravo zaista podrazumeva nisu međusobno ni slične stvari. Ipak, dečački san mi je bio da to vidim… I pre par godina sam video. Bio sam u poseti Lyndon B. Johnson Space Centru, provozao simulator Space Shuttle-a, sedeo u pravoj kabini, u kontrolnoj sobi iz koje su kontrolisane sve Gemini i Apollo misije, Saturn raketu u punoj veličini i mnoge druge fenomenalne stvari. Jedno od najlepših iskustava u mom životu. Nije prvi put da kažem – dečački snovi su jako važni. E ova priča je upravo o jednom… Nastavi →
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
75 
698 -
0 21 607 -
0 82 542 -
0 62 525 -
0 554 -
0 71 442 -
0 29 453 -
0 17 429 -
0 42 316 -
0 65 291 -
0 25 327 -
0 19 320 -
0 36 272 -
0 37 252 -
0 29 256 -
0 37 245 -
0 38 242 -
0 39 227 -
0 42 213 -
0 249 -
0 13 235 -
0 7 233 -
0 8 230 -
0 44 188 -
0 34 198
Poslednji komentari: