Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Tema je gospodin Kejn. Majkl Kejn. Omiljeni glumac mog oca, i meni jedan od dražih likova iz mnogih filmova koje sam zavoleo. Nastavi →
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
554 -
0 249 -
0 217 -
0 68 -
0 65 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0
Poslednji komentari: