Danas se vraćamo sa Roland Garrosa. Umorni, preplanuli, tužni i srećni. Ponosni. Bilo je gotovo nestvarno, trajalo je prekratko, jer i život ceo bi bio prekratak za ovako nešto. Zahvaljujući mts i Eurosportu, imali smo prilike provedemo nekoliko nezaboravnih dana na obodu Bulonjske šume. Gledali smo polufinale, kao i narednog dana mečeve juniora i veterana. Za finale, nismo uspeli da dođemo do karata, iako smo na zvaničnoj berzi pokušavali da ih kupimo više od 12 sati. Neko je uvek bio brži i spretniji. Bilo bi veličanstveno biti deo finala, iako je krajnji ishod bio drugačiji od naših želja i očekivanja.
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
554 -
0 249 -
0 217 -
0 13 64 -
0 68 -
0 65 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0
Poslednji komentari: