Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. Danas je hvala Bogu (iako ne mislim da se isti tu mnogo pitao) dobro, koliko je to kod nas uopšte moguće. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Nismo imali mnogo stvari, ali smo zato svaku novotariju beskrajno cenili, pazili i mazili. Kada smo dobili video rikorder to je zaista bio praznik u celoj kući, u svih tih 15ak kvadrata u kojima smo bili podstanari. Otvorili smo kutiju, tata je uzeo da čita uputstvo i kada je utvrdio kako sve ide, povezao je uređaj. Logično, zar ne? Nastavi →
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
21 
607 -
0 554 -
0 25 327 -
0 249 -
0 217 -
0 17 139 -
0 16 119 -
0 9 119 -
0 8 95 -
0 4 89 -
0 13 66 -
0 13 64 -
0 12 58 -
0 68 -
0 65 -
0 9 50 -
0 0 49 -
0 10 37 -
0 11 27 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0 -
0
Poslednji komentari: