Danas slavimo jedanaest godina i dve nedelje od momenta kada se “desio narod”, kada smo “ih” oterali, i kada su došli, kako smo tada verovali – naši. Dobro, nije baš da slavimo i ove dve nedelje. Doduše, nije ni da smo slavili i ovih jedanaest godina. Već nekoliko godina, taj oktobar, svake godine peti u mesecu, obeležava se sve stidljivije i sve skromnije. Ipak, istorijska je činjenica da se to desilo, tada i ovde. To što se desilo, bila je verovatno najveća spontana demonstracija narodne volje u (slavnoj) istoriji ovog naroda. Erupcija svog, godinama sakupljanog, nezadovoljstva, oslobađajuća lavina dugo, strahom, potiskivanih emocija. Ali ovo nije politički tekst…
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
21 
607 -
0 554 -
0 29 453 -
0 25 327 -
0 19 320 -
0 37 252 -
0 249 -
0 13 235 -
0 7 233 -
0 217 -
0 41 175 -
0 15 184 -
0 38 152 -
0 10 153 -
0 17 139 -
0 22 124 -
0 16 119 -
0 9 119 -
0 19 107 -
0 8 95 -
0 9 91 -
0 4 89 -
0 13 66 -
0 13 64 -
0 12 58
Poslednji komentari: