Svi postovi tagovani sa: vladimir grbic

Biznis lekcija: Ili si grabljivica ili si plen.

Sudba kleta je htela da se rodite u zemlji koja vam omogućava da danas razumete ovaj post. Jebiga, nekad si golub, a nekad si i spomenik. Veliki igrači igraju najbolje moguće sa kartama koje su im podeljene, a realnost nam govori da smo se uglavnom rodili sa daskama u rukama. Ipak, u životu će biti još mnogo deljenja, prilika za ponovno iskušavanje sreće, prilika za blef, pobedu ili poraz. Ipak, većina pokeraša nisu veliki igrači. Većina su samo topovsko meso, hrana za gladne grabljivice. Najniži stepen u lancu ishrane.

Ako ste odrastali prethodnih dvadesetak godina, postoje vrlo realne šanse da su vam neki ljudi oduzeli ono najlepše u životu – detinjstvo. Radost i bezbrižnost, sreću i blagostanje. Možda ste imali još manje sreće pa izgubili i mnogo više od mira. U takvoj situaciji, prilično je normalno da se velika većina stanovništva jednostavno preda. Ipak, kod malog broja ljudi se javlja predatorski instinkt – jer i lav je najopasniji kada je ugrožen. Tada ne preza ni od čega. Nema šta da izgubi, jer je zapravo već izgubio sve, ako ne uradi ništa. Svako od nas je mnogo puta bio na raskrsnici, jednoj od mnogih koji vuku malo po malo ka jednom od dva pola – ili ste grabljivica, ili ste plen.

Nastavi →

Zasto sam zavoleo sport, i sta je to promenilo.

Rodjen sam otprilike u vreme kada su u svetu oko nas mnoge stvari pocele fundamentalno da se menjaju. Kompjuteri su postali dostupni, zatim i sastavni deo nasih zivota, mobilni telefoni su se pojavili, postali dostupni, postali neophodni. Sport je od plemenite vestine (ili vise njih), postao i nesto sto je komercijalno uspesno. Komercijalizacija je donela mnoge dobre stvari, kao i neke ne tako dobre. Ipak, ucinila je sport dostupnim najsirim masama, za gledanje, ucinila je sportske heroje jednakim ili i vise plasiranim od heroja iz drugih sfera zivota.

Kao klinac sport me zaista nije zanimao. Preciznije, nije me zanimalo pracenje sporta. Dok su moji drugari skupljali slicice i znali sve igrace u vecini reprezentacija i klubova, meni je to bilo prilicno nebitno. To se malo promenilo tako sto sam poceo da gledam tenis, ali kako toga nije bilo mnogo na TV-u, nije bilo od velikog znacaja. Istovremeno, voleo sam da se bavim sportovima, i bio sam cak veoma dobar u svemu tome. Znao sam pravila, trudio se da ih u igri postujem, da pravilno izvodim udarce i slicno. Navijao sam za Zvezdu, pratio njene uspehe, ali van toga, nisam imao posebnih interesovanja.
Sve se to promenilo jako brzo zahvaljujući nekolicini ljudi. A onda sam se zbog njih, i nekih drugih, i ja promenio.

Nastavi →