Čerčil je jedan od najprepoznatljivijih likova sa ostrva. Stariji gospodin sa facom buldoga koji često puši debele cigare. Manje je poznato da je rođen u ženskom toaletu, da je ponavljao šesti razred. Uprkos svemu, njegova karijera je išla planiranim tokom. Borio se u Burskom ratu (1890-te), bio uhvaćen, pobegao i za njim bila izdata “živ ili mrtav” poternica. Po povratku u Britaniju (1900.), dočekan je kao heroj i pristupio je Parlamanentu kao član Konzervativaca. Ubrzo (1904.) odlučio je da napusti Torijevce i pređe među Liberale. Postao je Ministar unutrašnjih poslova još u ranim tridesetim godinama. Kako se Prvi svetski rat približavao, Vinstonova karijera je delovala kao da je apsolutno ništa ne može zaustaviti.
Postavljen je za Prvog admirala Britanske mornarice i sve je delovalo savršeno. A onda su došli i prvi problemi. Naime, on je bio zadužen za Dardanele (Galipoljska operacija), a ona je prošla u najmanju ruku neslavno. Biva razrešen funkcija i napušta Parlament, i vraća se na front da komanduje trupama. Po okončanju rata, biva izabran za Ministra finansija u novoj vladi. Nakon toga (1924.) ponovo menja partije i vraća se Torijevcima. Tada je skovao i čuvenu izreku: “Čovek koji pre tridesete nije Liberal nema srca, a čovek koji posle tridesete nije Konzervativac nema mozga.” Ipak, sledelo je još razočarenja – 1926. u Britaniji biva proglašen Generalni štrajk, a on kao zaduženi, ne obavlja posao baš sjajno. Ubrzo cela ekonomija Britanije zalazi u velike probleme, i on 1929. godine i definitivno biva izbačen iz Vlade.
I to je bio kraj. Imao je veliku karijeru, koja je ovime završena. Istrošen, umoran, blizu šezdesete, sam i ismejan. Svi su mislili da je prolupao. Novinar ga je upitao: “Koji savet možete dati ljudima sada kada vam je karijera gotova?”. Poznat po britkom humoru, intervjuima i govorima za pamćenje, ovaj pomalo izgubljeni čovek je samo gledao u pod.
Narednih godina u parlamentu je gotovo isključivo govorio o opasnostima jačanja Nacizma u Nemačkoj, i Hitlerove vlasti. Bivao je ismevan, a to je išlo dotle da je 1934. tadašnji Premijer, Nevil Čemberlen za govornicom izjavio da je jedina opasnosti za Britaniju Vinston, koga je tom prilikom nazvao ratnim huškačem. Vinston je na to odgovorio: “Odlučio je samo da bude neodlučan, siguran da bude nesiguran, snažan da ostane slabić i moćan samo u nesposobnosti.”
Vreme je pokazalo da je Čerčil bio u pravu a Čemberlen ne. Čemberlen je činio sve da izbegne rat, povlađujući Nemcima, a Čerčil je to komentarisao rečima: “Mogao je da bira između sramote i rata. Izabrao je sramotu odmah, rat će dobiti kasnije.“
Evropu su pregazili Nacisti (1940.), Britanija je bila u haosu… i kome su potrčali da ih vadi iz problema?
Čoveku sa kojim je bilo gotovo još 1929. i koji je svoje najbrilijantnije godine imao tek pred sobom.
A kada se izboriš, kada pobediš, ima vremena za sve.
Hvala Dejv Trotu za inspiraciju i mnogo više od toga, tekst je preveden, prilagodjen i proširen 🙂