Nekada davno, sećam se, Windows je svuda forsirao slogan “Where do you want to go today?”. Čini mi se da se od toga odustalo, ali jedno vreme je bilo sveprisutno, na wallpaperima, na screensaverima, svuda. To pitanje sebi postavljamo u takvom ili malo izmenjenom obliku svaki put kada se odlučujemo šta dalje. Posle osnovne škole, posle srednje, posle fakulteta, svaki put kada se lomimo… To pitanje je jako bitno. Odnosno, nije ono bitno, koliko je bitan odgovor. Odgovor koji najčešće nemamo.
Ipak, pre ili kasnije, odlučimo se za neki cilj, najčešće nešto dostižno. Neki taj cilj dostignu, neki ne. Neki tada budu zadovoljni, oni drugi postave novi i ostanu gladni. Nema ničeg goreg za mladu jedinku punu snage i energije da se zadovolji nečim prosečnim. Nekad je to diploma fakulteta, nekad je neka stručna nagrada, nekad intervju u novinama, gostovanje na televiziji, ali sve te stvari, za mnoge su kraj puta. Malom broju su ona samo jedan od checkpoint-a na unapred zacrtanom putu. Naša dostignuća ne moraju biti vanserijska, ali želje i stremljenja moraju. Bar je to moj utisak, ako želimo uspeh i želimo napredak i boljitak. Nagrade, i one mnogo veće, nisu nikakav garant uspeha, novca, slave. Evo nekoliko primera koji će vas možda naterati da se zamislite:
Ljudi koji su dobili Nobelovu nagradu za književnost: Bjornson, Echegaray, Carducci, Eucken, Heidenstam, Spitteler, Reymont, Karlfeldt, Bunin, Sillanpaa, Jenses, Laxness, Seferia, E. Johnson, H.E.Martinson, Sully Prudhomme. Evo i nekoliko onih koji je nisu dobili: Leo Tolstoy, Anton Chekhov, Henrik Ibsen, Thomas Hardy, Joseph Conrad, Mark Twain, Henry James, August Strindberg, Maxim Gorky, Bertolt Brecht, Marcel Proust, Sigmund Freud, Virginia Woolf, F. Scott Fitzgerald, H.G.Wells, W. Somerset Maugham.
Mislite da je ovo izuzetak? Ok, pogledamo li istoriju Oskara, videćemo da neki neverovatni ljudi nikad nisu dobili svoju figuricu. Neki su i dobili neke počasne Oskare, ali to prosto nije to. Znate sigurno po neki slučaj, evo i ja ću ih nabrojati nekoliko, čisto da se iznenadite. Ovi ljudi nikada nisu dobili svoju zlatnu statuetu: Fred Astaire, Greta Garbo, Peter O’Toole, Johnny Depp, Quentin Tarantino, Deborah Kerr, Harrison Ford, David Lynch, Harvey Keitel, Brian DePalma, Cary Grant, Stanley Kubrick, Richard Burton, Robert Altman, Alfred Hitchcock, Kevin Bacon, Akira Kurosawa, Federico Fellini, Gary Oldman, Sergio Leone, Ridley Scott i brojni drugi. Poznat je fenomen da se već godinama prave ciljano (kroz transformacije, tešku priču, sve podređeno cilju) filmovi i uloge da bi neki glumac ili glumica uzeo Oskara. Tuga.
A muzika? Katy Perry ima više hitova koji su bili broj 1 na američkim top listama nego Michael Jackson, Flo Rida je imala singl koji je prodat u isto primeraka kao Beatles – Hey Jude, Led Zeppelin i Depeche mode nikada nisu imali hit koji je bio broj 1, Rihanna ih je do sada imala više od 10. Broj 1 hit nisu imali ni Aerosmith (uprkos Don’t wanna miss a thing), REM (uprkos Everybody hurts, Losing my religion), zatim Amy Winehouse, Tina Turner, Red Hot Chili Peppers, Prince, Bon Jovi, Sash!, Janet Jackson, James Brown, AC/DC, The Cure, Radiohead, Genesis, Dire Straits, Bruce Springsteen, Bob Dylan, Black Sabbath, Judas Priest, Jimi Hendrix i brojni drugi.
Fokusirajte se na prave stvari, a nagrade i diplome ostavite za trenutke kada sebi dajete oduška sa prijateljima. Pogledate li neku od Forbes listi najbogatijih, videćete da su 80% ljudi college dropouts, ne zato što nisu mogli završiti fakultete koje su upisali, već zato što su imali pametnije stvari na kojima će raditi, a tom zovu je mnogo teško odupreti se.