Pre malo više od jednog veka u romskoj porodici u jednom belgijskom seocetu rodio se Jean Baptiste Reinhardt. Ubrzo, porodica se preselila u Francusku, a skrasili su se u Pariskom predgradju u kome je i odrastao. Tu je stekao nadimak Django, onaj koji se budi. Kako je stasavao, učio je i naučio da svira nekoliko žičanih instrumenata, tipičnih za romske orkestre – violinu, bendžo i gitaru. Pokrete je skidao od starijih svirača i vrlo brzo je postao jako dobar. Već sa 13 godina mogao je zaraditi dovoljno da se samostalno izdržava. Kako to obično biva, sa osamnaest se oženio. Kako je bio uspešan u svom krugu ljudi, mogao je da priušti da se sa ženom preseli u drvenu prikolicu. On je svirao, ona je pravila i prodavala mašnice i cvetiće od celofana. Bili su srećni. Onda je jedno veče neko prevrnuo sveću…
Celofan je buknuo, a plamen se brzo proširio po prikolici. Django je uspeo da izvuče suprugu iz plamena, ali je zaradio tešku opekotinu celom levom stranom tela. Kada su stigli u bolnicu, prizor je bio jeziv. Leva šaka imala je toliko teške opekotine da su dva prsta bila potpuno slepljena, a noga je bila u tako lošem stanju da su razmišljali da je amputiraju. Kada ih je čuo, pobegao je iz bolnice, iako leva noga gotovo da nije imala funkciju. Narednih godinu dana se lečio i oporavljao, jačao nogu i ruku. Instrumente nije uzimao jer su dva prsta koja su bila povređena ostala paralisana.
Bio je očajan. Muzika mu je bila sve. A onda se desilo nešto neočekivano. U Francusku je u tom periodu, 30ih godina prošlog veka, stigao Jazz. Muzika koja je bila popuno drugačija od svega što su do tada čuli. Muzika koja je menjala pravila. Koja je Djangu zvučala tako prirodno i savršeno. Odustao je od violine i bendža, ali je odlučio da proba da svira gitaru. Na svoj način. Drugačije od svih.
U američki jazz uneo je romsku dušu. Udružio se sa bratom i prijateljima, i stvorio bend koji je harao Evropom, a on je u narednim decenijama snimao sa velikim brojem Američkih jazz legendi. Nastupao je sa Djukom Elingtonom, svirao u Karnegi holu. Sa drugom suprugom dobio je sinove koji su postali slavni gitaristi. Umro je sa samo 43. godine, a trag koji je ostavio, potpuno je promenio muziku njegovog vremena. Danas se smatra jednim od najjačih uticaja na mnoge vanvremenske muzičare, njegova muzika i danas živi, a kolege ga smatraju jednim od najvećih gitarista svih vremena.