Kasijus Klej (Cassius Clay) rođen je 1942. u američkoj državi Kentaki. Sa 18. godina osvojio je Olimpijsko zlato u teškoj, a sa 22. postao najmlađi šampion sveta u superteškoj kategoriji. U borbi za titulu za protivnika je imao Soni Listona, i šanse su bile 7:1 protiv mladog lava. Nikada niko nije video tolikog čoveka koji se tako brzo kreće i ima toliko kondicije. Kasnije je njegov rekord oboio gvozdeni Majk Tajson. Klej, koji je neposredno posle osvajanja titule prešao u Islam i uzeo ime Muhamed Ali (Muhammad Ali). Bio je neverovatan, nedodirljiv. Za sve, osim za Američku vladu. Kada je pozvan u Vijetnamski rat rekao je da nema razloga da se bori protiv Vijetnamaca jer ga ni jedan od njih nikad nije nazvao crnčugom. Kako je raspoloženje naroda bilo sve slabije na strani rata, jer je Amerika isti gubila i sve manje se video smisao borbi, morali su da pokažu silu. Pokazali su je optuživši Alija za dezerterstvo, za šta je proglašen krivim, a nakon toga mu je oduzeta titula i zabranjeno mu je da se bori.
Četiri najbolje godine proveo je van ringa. Tada je Vrhovni sud oborio presudu i Ali je ponovo mogao da se takmiči. Za te četiri godine svet je imao novog šampiona, velikog Džoa Frejzera. U tom trenutku Ali je imao 31 pobedu, bez poraza, a Frejzer 26, takođe bez poraza. Frejzer je bio u najboljim godinama, četiri godine mlađi od Alija. U veličanstvenom meču, koji je trajao 15 rundi, Frejzer je pobedio Alija polomivši mu vilicu. Posle te pobede, izašao je na megdan četvorici izazivača da bi na kraju izgubio konačno titulu od Džorža Formena. Ali je hteo revanš sa Frejzerom i dobio ga je, pobedivši ga u 12 teških rundi.
Ali je krenuo u pohod na drugu titulu, i kasnije te godine borio se sa Džordžom Formanom. To više nije bio onaj lepršavi mladić neverovatne brzine, već momak koji je imao beskrajnu upornost i nije hteo da se preda. Prvih sedam rundi, Forman ga je mlatio po ringu, ali Ali je znao da u nekom trenutku mora ostati bez snage. Uspeo je da ga dočeka, i tada ga je serijom dobrih udaraca nokautirao. Postao je šampion u 32. godini, kada to više niko nije očekivao. Ipak, ostali su neraščišćeni računi – Frejzer i Ali su imali po jednu pobedu javnost je očekivala odlučujuću borbu. Nikada ni jedan meč nije privukao toliko pažnje kao taj duel na Filipinima. Poznat kao Triler iz Manile, održao se 1. oktobra 1975. godine. Mesecima pred meč Ali je provocirao Frejzera nazivajući ga Gorilom, i tenzija je bila neizdrživa. Meč je počeo i dvojica najkvalitetnijih i najbolje pripremljenih ljudi na svetu su davala sve od sebe. Frejzer je udarao u telo, Ali u glavu. Ubijali su jedan drugog. U modricama, izranjavljeni i krvavi, teturali su se ringom i udarali. Nakon četrnaest rundi, svaki je sedeo u svom ćošku.
Ali je posle meča rekao da je to osećaj najbliži smrti koji čovek može osetiti. Prizor dvojice uništenih ljudi je bio jeziv. Tada, kada su obojica bila u svojim ćoškovima Frejzerov trener je rekao – To je to, dosta! Bacio je peškir, i Ali je odbranio titulu protiv najvećeg protivnika. Gledao je sa nevericom, šokiran. Onda je počelo slavlje. Ono što je malo ljudi znalo je da je u isto vreme dok je Frejzerov trener bacao peškir, Ali rekao svom stručnom štabu – Secite mi vezice sa rukavica, skidajte ih, ne mogu više. I za njega je to bio kraj, ali oni nisu imali čime da iseku vezice i dok je to trajalo, Frejzer se predao.
Ali je nastavio, i sačuvao titulu još četiri godine. Onda ga je mladi olimpijski šampion – Leon Spinks pobedio. U 36-oj godini svi su mislili da je to kraj, ali nekoliko meseci kasnije, Ali je povratio titulu, po treći put. Tada se i definitivno povukao iz boksa.
Gotovo je tek onda kad odustanemo. U duelu, heroj je onaj ko izdrži sekundu duže.
Bumbari su veliki dlakavi insekti sa jako malim krilima koji lete jako brzo, veoma su agilni i prave precizne manevre. Naučnici NASA su bili fascinirani njima, jer je nemoguće da nešto takvo leti. Verovali su da, ako shvate kako je to moguće, da će to moći da iskoriste za letilice i oružja sa sličnim sposnobnostima. Nakon mnogo proučavanja, naučnici su došli su jednoglasno zaključili – bumbari ne mogu da lete. Fizika kaže da su preveliki i preteški i da je to nemoguće.
Bumbare doduše niko nije obavestio o tome, tako da oni i dalje lete okolo, ubeđeni da mogu 😉