Amadeo Djanini (Amadeo Giannini) se rodio 1870. u porodici Italijanskih iseljenika u Ameriku. Otac mu je došao tokom zlatne groznice, i kako je bio uspešan, ostao. Kada je ona prošla, oženio se, kupio dosta zemlje i krenuo da se bavi poljoprivredom. Posao je krenuo i na farmi je radio veliki broj sezonskih radnika. Jedan od njih, nekoliko godina kasnije, upucao ga je tokom svađe oko nadnice. Majka je ostala sama, sa troje male dece. Pokušavala je da vodi posao i porodicu, ali joj je jako teško bilo bez glave kuće, i posle nekoliko godina se ponovo udala. Amadeo je od najranijih dana pokazivao interesovanje za posao, i sa 12-13. godina odlučuje da napusti koledž i obrazovanje i pokuša da pomogne porodici. Počeo je kao nadzornik na farmi, a brzo je počeo i da trguje. Kako mu je jako dobro išlo, ubrzo je preuzeo posao od očuha, a kasnije počeo zastupati i ostale farmere koje je poznavao. Iako tek mladić, postao je vrlo ugledan trgovac.
Kada je napunio 30. godina, oženio se Klorindom Kuneo, čiji je otac bio jedan od najbogatijih ljudi u regiji. Dobio je priliku da vodi tastove poslove, a svoj uspešni biznis je prodao. Verovao je da će vodeći razne poslove u koje je gospodin Kuneo bio umešan, imati prilike da napreduje. Ubrzo je dobio priliku da vodi jednu od banaka u kojima je porodica bila suvlasnik. Banke tada nisu previše marile za obične građane, i bile su isključivo servis u službi najbogatijih i najmoćnijih (nisam siguran da se danas išta po tom pitanju promenilo). Amadeo je želeo da pokuša da banke približi i sve većem broju italijanskih imigranata i drugim ljudima kojima je novac bio potreban da bi izgradili bolji život. Ipak, bord banke nije delio njegov entuzijazam, i uvidevši da nema drugog načina, napustio je posao i odlučio da napravi svoju banku (1904. godina).
Obzirom da je želeo da privuče pažnju svojih sunarodnika, odlučio je da banku nazove Bank of Italy. Sedište je bilo u zgradi nekadašnjeg saluna, a sve je bilo koncipirano tako da se ulije poverenje običnim ljudima, ribarima, zanatlijama, radnicima. I počelo je sjajno. Več prvog dana ljudi su deponovali 8780$ (što je u ono vreme bio zaista ozbiljan novac). San Francisko se gradio, sve je išlo fantastično a onda se desila katastrofa neslućenih razmera (1906. godina). Zemljotres i požari uništili su gotovo čitav grad. Za razliku od većine banaka koje su zatvorle svoje trezore u strahu da se situacija ne otme kontroli i oni ne izgube svoj novac, Amadeo je odmah otvorio vrata svoje banke i odlučio da pomogne ljudima kojima je bio potreban novac za obnovu. Smatrao je da u takvoj situaciji karakter ljudi mnogo važniji od njihove pozadine. Bio je jedan od najvažnijih ljudi u obnovi grada, a često je govorio da je svaka od pozajmica i kredita vraćena u potpunosti.
Kako se grad oporavljao a banka jačala, počela se širiti Kalifornijom, i krajem dvadesetih godina prošlog veka, počeo je da razmišlja o tome da je trenutak za rebranding. Ipak, Bank of Italy je možda poslužila svojoj svrsi, došao je trenutak za nešto drugo, veće. Bio je siguran da ne može sam i odlučio je da se udruži sa čovekom koji je delio njegove ideje – Orra E. Monnette. Bank of Italy postala je Bank of America, a Djanini je do penzionisanja vodio banku kao predsedavajući.
Bank of America u narednih deceniju i po postala 2. najveća banka u celim SAD, a i danas je u 10. najvećih banaka na svetu. Za vreme Đaninijevog predsedavanja, banka je pomogla stvaranje industrije vina u Kaliforniji, kao i filmske industrije. Volt Dizni je prvi novac dobio upravo od Amadea. Finansirao je i izgradnju Golden Gejta, a posle rata je pomogao i Italiji, obnavljajući Fijatove fabrike, a zahvaljujući njemu William Hewlett i David Packard su formirali Hewlett-Packard.
Bank of America je 1958. godine je lansirala prvu kreditnu karticu – BankAmericard. Bila je vrlo popularna i brzo se proširila širom SAD, a zatim i sveta. A onda je i njoj bio potreban rebranding jer više nije bila samo za Amerikance. Danas ovaj brend poznajemo kao VISA, i u okviru njihovog sistema godišnje se izvrši više od 70 milijardi transakcija kojima vlasnike promeni gotovo 5 triliona dolara.
A sve je počelo sa klincem “strancem” koji je izgubio oca i radio na farmi ne bi li pomogao majci.