Geri Gilmor (Gary Gilmore) je u zimu 1976. ubio dvoje ljudi u američkoj državi Juta. U dva dana, ubio je prvo prodavca na pumpi, a zatim i menadžera lokalnog motela, iako su mu i jedan i drugi dali novac koji je tražio. Nakon toga, odlučio je da sakrije pištolj i zakopa ga, ali je uspeo da se upuca u ruku. Iako je previo ruku najbolje što je mogao, kada je došao do obližnje mehaničarske radnje gde su mu popravljali kola, radnici su primetili, a kasnije ih je, zajedno sa policijom krvavi trag odveo do mesta gde je bio pištolj. Gilmor je uhapšen, i smešten u pritvor do suđenja. Na pitanje, zašto je to uradio, rekao je da mu je dosta života. Nakon dvodnevnog suđenja, osuđen je na smrt. Mogao je da bira, u Juti su tada osuđenici mogli da biraju između streljanja i vešanja. Odlučio se za streljanje, i rekao svima koji su hteli da se umešaju i odlože smrtnu kaznu da ga ostave na miru.
Rekao je i – “Ovo je moj život i moja smrt. Sud je odlučio da ja trebam da umrem i ja to prihvatam.” Ipak, kako to obično biva, neko se umešao. Američka unija za ljudska prava (American Civil Liberties Union – ACLU), odložila je prvi termin. Kada je saznao, pokušao je da se ubije u ćeliji. Ipak, nije uspeo. Posle nekog vremena, konačno je došao trenutak za to. Bio je prvi zatvorenik koji je bio pogubljen nakon vraćanja smrtne kazne. Izveli su ga pred streljački vod u prostor predviđen za izvršenje. Seo je na stolicu, vezan lancima i katancima. Kada je došlo vreme za poslednje reči rekao je samo – Let’s do it!
Geri Gilmor je postao kulturološki fenomen, bend The Police je pesmu Bring on the Night posvetio mislima koje su se možda rojile u njegovoj glavi noć pred pogubljenje, a lik koga Džek Nikolson (Jack Nicholson) igra u Poštar uvek zvoni dvaput (The Postman Always Rings Twice), baziran je upravo na njemu. Pominjan je u mnogim serijama, a više desetina bavi se njegovim slučajem. Ipak, to nije sve…
Gospodin sa gornje slike je proslavio kompaniju koja je pomerila granice u advertajzingu u poslednjih 25 godina… Jednostavan logo, odličan proizvod, fantastičan slogan i danas godišnji budžet za marketing od 2.7 milijardi dolara, prave čuda. Te 1988. agencija sa kojom su radili Wieden + Kennedy i njen direktor Dan Wieden trebali su da osmisle seriju efektnih reklama, i copy koji će ih pratiti. Sve je bilo spremno, ali noć pred sastanak, Dan je bio zabrinut. Materijal koji su spremili je bio dobar, ali nekako, činilo mu se da to nije to… Krenuo je da pregleda materijale, da razmišlja, da piše ideje… Setio se priče koju je čuo od svog prijatelja Majkla Gilmora, novinara Rollingstone magazina, o njegovom bratu Geriju. Shvatio je da su njegove zadnje reči idealne… malo ih je modifikovao i rođen je Just do it.
Mnogi veruju da je ovo poslednji veliki slogan u istoriji advertajzinga, a zahvaljujući njemu Wieden se našao na listi najvažnijih ljudi u advertajzingu AdAge-a na 22. mestu.
Zahvaljujući sloganu i kampanji, kompanija Nike je od 1988. do 1998. povećala udeo na tržištu SAD sa 17% na 43%, odnosno sa $877 miliona, na preko $.9.2 milijarde.
Nikada ne znate kada će vam neka priča koristiti i ka čemu će šta voditi … naš um pronalazi čudne načine da poveže stvari, zato ga redovno hranite zanimljivim stvarima.