Ovih dana dosta pričamo o važnom jubileju za kompaniju Apple. Naime, pre nekoliko dana, proizvod koji je predstavljao početak neverovatnog uspona ove kompanije, proslavio je trinaesti rođendan, i postao “tinejdžer”. Stiv Džobs je 23. oktobra 2001. godine, predstavio proizvod koji se u narednih 11 godina (do 2012.) prodao u 350 miliona primeraka, a zahvaljujući kome je Apple tokom poslednje decenije prodao 25 milijardi pesama (do 2013.). Bio je to projekat u koji je malo ko verovao, i koji je izveden za manje od godinu dana. Bio je drugačiji od onoga što je Apple do tada pokušavao. Kompanija koja je osamdesetih godina pomerala granice i razvijala najnaprednija tehnološka rešenja, tokom devedesetih je posrtala i izgubila svoj put. I dalje su ti prozvodi bili napredni, inovativni, zanimljivi, ali prosto nisu bili zaokruženi na pravi način, u pravo vreme, nisu pogađali cilj, a vremenom se cilj ljudima i izgubio iz vida. Džobs se u kompaniju vratio 1997. i trnovit put ka uspehu je počeo. Put sa mnogo kompromisa i odricanja. Jedan od ljudi koji su na tom putu izrasli u lidere bio je i Džoni Ajv (Jonathan Ive), mladi britanac koji se polako peo u hijerarhiji dizajnera. Prva stvar na kojoj je radio kao glavni dizajner, bila je verovatno najlepši računar ikada, originalni iMac. Sa tim proizvodom, rodio se novi Apple. Kompanija koja nema beskonačno mnogo različitih proizvoda, u različitim segmentima, već neko strimlajnuje svoju proizvodnju, ali proizvodima koje pravi, suštinski menja industriju.
Iz današnje perspektive, predstavljanje iPoda je prvo u nizu spektakularnih Džobsovih prezentacija koje se gledaju. Da se razumemo, nije to bio prvi događaj takvog tipa, bilo ih je od osamdesetih, i neki su bili neverovatni, ali u retrospektivi, to je bio prelomni trenutak da Apple ponovo krene ka vrhu. Ipak, postoji jedna značajna razlika u odnosu na Apple danas. Danas, šta god da Tim Kuk (Tim Cook) ili neko od ljudi iz kompanije predstavi, armija vernih fanova će porhliti da kupi. I to je nešto što predstavlja najveću vrednost kompanije. I, da se razumemo, nije nezasluženo – naprotiv, ja prvi sam zaista srećan svaki put kada koristim bilo šta od proizvoda sa jabučicom.
Ako pogledate Džobsa 2001. na sceni, videćete sve one fantastične stvari koje su ga krasile i narednih 10 godina. Pa to je prezentacija u kojoj je iPod predstavio kao 1000 pesama u vašem džepu, a to je vrlo verovatno jedan od najboljih slogana. Ali sa druge strane nećete videti armiju fanova. Videćete geekove. Ljude koji su bili povod za Think different. Ljudi koji su voleli fantastične proizvode koje je Apple pravio, a koje najšira javnost nije kapirala. Za njih, iPod je bio samo još jedan mp3 player. Nebitan proizvod. Ok, pušta muziku – pa šta?!
Ipak, ovaj proizvod, pomerio je Apple iz domena skupe egzotične opreme i približio ga masi. I to je bio proces, nije bilo preko noći. Inicijalno, iPod je bio rezervisan za vlasnike Mac računara, i prodaja nije bila spektakularna. Onog trenutka kada su i vlasnici PC-a mogli da ga koriste, prodaja je eksplodirala, a počelo se i sa brojnim varijacijama veličine i boje.
Mali džepni muzički player vrlo brzo je dostigao da čini polovinu prihoda kompanije, a zahvaljujući njemu, usledili su drugi fantastični proizvodi – pre svega iPhone i iPad, kao i celo novo tržište zahvaljujući iTunes-u.
Geekovi su veoma mala, a pritom, veoma zahtevna ciljna grupa. Za veliki uspeh, preduslov je drugačije tržište. Taj prelaz je težak i bolan, i često su reakcije tih ljudi, zbog kojih je nešto postalo zaista dobro, vrlo poražavajuće, ali da bi dotakli nebo, morate izaći iz svog malog sveta, u veliki strašni. Po cenu da se to nekome, možda, i ne svidi.