Džon Kenedi Tul (John Kennedy Toole) rodjen je u Nju Orleansu 1937. godine, a umro 1969. godine. Diplomirao je engleski jezik na Kolumbija univerzitetu i predavao na Hanter koledzu Univerziteta u Luizijani i Dominikanskom koledzu u Nju Orleansu. Napisao je samo jedan roman – Zaveru budala (A Confederacy of Dunces). Nije to bio običan roman. Ni u kom smislu uobičajen u to vreme, naročito za komediju. Tul je, čim ga je završio, roman je odneo izdavačima (Simon & Schuster). Ipak, reakcije nisu bile ni izbliza onakve kakve je želeo. Robert Gottlieb, tada glavni urednik, a kasnije kroz karijeru jedan od najvećih umova Američke književnosti i novinarstva, ocenio je da je roman interesantan, ali da ima brojne nedostatke i da svakako nije spreman za izdavanje. Glavni nedostatak, ocenio je Gottlieb, bila je činjenica da je sve teme koje roman obrađuje moraju biti obrađene od početka do kraja, a ne samo nagoveštene. Drugo da svi elementi imaju poentu, pravu poentu, a ne samo da postoje radi zabave.
Dve godine je Tul pokušavao da prilagodi svoje delo željama izdavača, i to nikako nije išlo. Revizije su ga mučile i činilo mu se da je sve potpuno besmisleno. Kada je učinio sve što je mogao, poslao je ponovo roman Gottliebu-u. Nakon čitanja, ovaj mu reče – Postoji još jedan problem: uprkos svim divnim stvarima knjiga prosto nema cilj, ona je kao brilijantna vežba, ali prosto, nije ni o čemu konkretno. I tu niko ništa ne može da učini.
Za izdavača je to bio kraj. A za Tula je kraj bio blizu. U teškoj depresiji zbog svega, počeo je da pije, ubrzo je napustio dom, a zatim i oduzeo sebi život. Imao je samo 31. godinu kada se to desilo (1969).
Nekoliko godina kasnije, njegova majka je pronašla rukopis i odlučila da učini sve da ispuni jedinu sinovu želju. Da objavi njegov roman. I 1976. naišla je na čoveka koji je predavao na lokalnom univerzitetu po imenu Walker Percy. Pitala ga je da pročita sinov roman, ali je on odbio. Molila ga je, ali je on bio uporan. Ipak, bila je i ona, i na kraju je pristao, nadajući se da će to biti toliko loše da će moći odmah da ga otpiše. Ali… Počeo je da čita, a onda ga je knjiga vukla. Prvo, zbog toga što je bila bolja nego što je očekivao, zatim što je bila stvarno dobra, a na kraju nije mogao da veruje koliko je to zapravo dobro bilo.
Osetio je da mora da učini sve da se knjiga objavi. Ipak, to nije bilo ni malo lako. Četiri godine mu je trebalo da uspe da ubedi bar nekog (1980), a u pitanju je na kraju bio mali lokalni izdavač. Tiraž – svega 2000 primeraka. Ipak, knjiga je počela da se čita, i ubrzo postala kult.
Već sledeće godine (1981), Tul je posthumno dobio Pulicerovu nagradu.
Naslov svoje knjige pozajmio je od Džonatana Svifta, koji je napisao Guliverova putovanja vek i po ranije… On je tada rekao – kada se pravi genije pojavi na svetu prepoznaćete ga po jednom, sve budale će se udružiti protiv njega.