Select Page

Biznis lekcija: Prljava kopilad su se vratila.

1. Dec 2014.

Godine 1924. u malom bavarskom gradu Hercogenaurah (Herzogenaurach) u neposrednoj blizini Nirnberga, dvojica braće, Rudolf i Adolf Dassler odlučili su da pokrenu malu porodičnu proizvodnju sportske obuće. Bilo je to teško vreme, odmah nakon Prvog svetskog rata, i posla je bilo malo, a i oni koji su imali posao, sa primanjima su jako teško živeli. Njihov otac radio je u fabrici cipela, a majka je imala malu radnju za pranje odeće. Dok su bili mali, Rudi i Adi, učili su tajne zanata od oca, a pošto ih je sport zanimao, pokušavali su da postojeću obuću unaprede za postizanje boljih sportskih rezultata. Svoj mali biznis, odlučili su nazvati Fabrika cipela braće Dassler (Gebrüder Dassler Schuhfabrik). Električna mreža po manjim mestima u Nemačkoj i dalje je bila slabo razvijena i nedovoljno obnovljena nakon rata, pa se u početku često dešavalo da, da bi održali proizvodnju, da na smenu pedalaju bicikl koji je generisao struju.

Ipak, biznis je išao vrlo lepo. Prosto, proizvod je bio jedinstven, i već četiri godine kasnije na Olimpijskim igrama u Amsterdamu brojni sportisti su nosili njihovu obuću. Ipak, proizvodnja je i dalje bila skromna, ali je posao rastao. Najveća pobeda braće Dassler bila je Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, kada su lično doputovali da Džesiju Ovensu daju sprinterske patike u kojima je osvojio četiri zlatne medalje. Postali su globalno prepoznati, i u narednim godinama su prodali više od 200.000 komada patika.

Obojica braće bili su aktivni članovi Nacističke partije, u vreme kad je ona došla na vlast, ali se Rudolf malo više isticao. Tada otprilike počinje i zla krv između braće. Kažu da je ključni trenutak bio kada su za vreme jednog od savezničkih napada, Adi i njegova supruga došli u sklonište, u kome je već bila Rudolfova porodica. Tada je Adolf prokomentarisao – Prljava kopilad su se vratila, misleći na bombardovanje, ali njegov brat je to drugačije shvatio. Ubrzo zatim, američki vojnici zarobili su Rudolfa, sumnjičeći ga da je bio deo SS snaga. Bio je ubeđen da ga je brat otkucao, i više nije bilo nazad.

Po završetku rata, 1948. godine, podelili su fabriku, ostali u istom gradiću, ali jedan sa jedne, a drugi sa druge strane reke. Adolf je osnovao kompaniju Adidas (od Adi Dasler), a Rudolf je svoju nazvao Ruda (od Rudi Dasler), ali je vrlo brzo odlučio da promeni ime u Puma. Kažu da od tada, pa do smrti, nisu progovorili ni reč, a život u gradu se dosta promenio…

Od tog dana grad je bio podeljen. Kako su fabrike rasle, imale su dosta lokalnih snabdevača, i pravilo je bilo da oni koji sarađuju sa jednima, nisu dobrodošli kod drugih. Takođe, zabavljanje i brakovi između radnika dve fabrike nisu bili dozvoljeni, a ni na druženje se nije gledalo blagonaklono. Paranoja je išla dotle da su ljudi na ulici prvo gledali šta neko nosi od obuće, pa tek onda u zavisnosti od toga ulazili u razgovor.

Obe fabrike su imale svoje uspehe, a često su ljudi pokušavali da iskoriste svađu dvojice braće. Tako je recimo, nemački sprinter Armin Hari, osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1960. do podviga došao u Puma patikama, ali je za ceremoniju dodele medalja obuo Adidas, očekujući da će se naplatiti i od jednog i od drugog brata. Nije prošlo slavno.

Nekoliko meseci pred Svetsko prvenstvo 1970, sinovi, koji su preuzeli vođstvo kompanije od Rudolfa i Adolfa, napravili su pakt da niko neće pregovarati sa Peleom. A onda, pred sam početak finalnog meča, Pele je zamolio sudiju za nekoliko sekundi, kleknuo i vezao pertle na svojim novim Puma patikama. I pakao se nastavio…

Tokom devedesetih obe kompanije su prodate investicionim fondovima, i danas faktički nemaju veze sa porodicom. Primirje je postignuto tek 2009. a obeleženo je prijateljskom fudbalskom utakmciom, kako i dolikuje kompanijama koje su se proslavile proizvodnjom sportskih patika.