Već neko vreme razmišljam da napišem tekst o ovom fenomenu, iz ugla nezavisnog posmatrača. Razlog za to je što po prvi put vidim da je neko kod nas na ispravan način razumeo kako organizovati sistem volontera u cilju kreiranja kvalitetnog i relevantnog sadržaja. Tema o kojoj se piše zaista nije bitna, bitan je princip, i koliko je on dobar najbolje govori to što nakon pojavljivanja WM ubrzo je još nekoliko magazina pokrenuto, na potpuno drugačije teme, ali sa primenjenim najboljim praksama.
Sta to konkretno znaci?
To konkretno znači da je stvoren ekosistem u kome svako ima svoju ulogu, postoji hijerarhija, jasan sistem razvoja, napredovanja, jasna uloga svakog pojedinca, jasni zadaci, mogućnost direktne komunikacije, savetovanja. Decentralizovan sistem – tri osnivača, četiri urednika, devet koordinatora i više od sto saradnika. Dnevno se objavi 12-15 autorskih tekstova, uglavnom kvalitetnijih nego što je slučaj u štampanim izdanjima sličnog tipa, a i popularnijih, neretko, pravih, prirodnih virala. Kako to? Lepo. Ako napraviš sistem u kome je ljudima prijatno, u kome imaju mogućnost da rade ono što vole i o tome pišu, a pritom im ipak staviš do znanja na pravi način važnost toga, obavezu, dobijaš takoreći perpetuum mobile. Stvari, naravno, nikada nisu tako jednostavne, ali je početak odličan. Meni je recimo naročito drago da su u jednačinu uvedeni lektori, pa je svaki tekst pre objave pregledan i korigovan, ako je potrebno.
Pišem o ovome jer je izdržalo onaj prvi, kratkoročni test, postoji skoro godinu i po dana i ide uzlaznom putanjom. To kao prirodni rezultat ima i činjenicu da je sajt polako počeo da zarađuje, a pokrenuta je i prodavnica, ne bi li se taj deo sa monetizacijom ove priče ubrzao i poboljšao.
To predstavlja prvi ozbiljan, veliki test. Problem nije nerešiv, ali ubacuje par nepoznatih u jednačinu. Zašto? Sistem volontera funkcioniše odlično dokle god je motivacija svih strana prividno ista. Onog trenutka kada u priču uđe novac, stvari se komplikuju. Način da se to predupredi je da volonteri budu svesni svoje pozicije od starta. Matematika je jasna, ni jedan magazin ne može da zaradi dovoljno da plati više od sto autora. Ali, svaki od autora mora biti stimulisan na neki način. Takođe, imajte u vidu, prirodni ciklus zajednica podrazumeva i smatra normalnim da se čitave garniture ljudi menjaju kroz vreme, to nije ništa strašno. Elem, svaki od autora mora biti stimulisan na neki način, bilo spolja tj. iz same zajednice, bilo iznutra tj. intimno verujući da radi pravu stvar.
Gde nastaje novi problem?
Generalno ne trebamo uzimati za ispravno da se ljudi ponašaju logično. Prosto, nema neke naročite razlike između ovoga i situacije kada vam devojka ili momak kažu da ste divni ali da žele samo prijateljstvo, a vi se i dalje družite, praveći prividno kompromis, ali nadajući se, uprkos tome što vam je jasno rečeno – da će se nešto promeniti. Bug upravo sledi – uprkos tome što vam je lepo rečeno, a vi ste uradili surpotno, očekujući da se stvari okrenu – one ostaju iste, logično, a vi se, iracionalno, ljutite što je to tako, na drugu stranu. Ovaj model ponašanja se može primetiti gotovo svuda. No dobro, da ne teram u beskrajnost priču o tome, vratimo se na ideju:
Jasna pozicija = jasne pozitivne + jasne negativne strane
Ljudi se generalno koncentrišu na negativne, ne razmišljajući o pozitivnim, tj gledajući ih kao sporedne, a ne mora biti tako. U potrazi za novcem, ovakav kanal je jako vredan. Činjenica je, svi moramo od nečega da živimo, problem je što često to tražimo na pogrešnom mestu.
Verujem da je plan osnivača (nisam ni sa kim pričao pre teksta) da u nekom trenutku kada to prihodi dozvole, ključni ljudi budu profesionalno angažovani, tj. plaćeni za posao koji rade, uz adekvatan sistem proširivanja tog tima, i verovatno neki sistem nagrade za ostale, ali… najveća vrednost dolazi posredno, i ne zavisi od ovih ljudi. Ovaj magazin je idealan kanal da pokažete šta volite, u čemu ste dobri, i zainteresujete ljude kojima je tako nešto potrebno da vas angažuju 🙂 To dođe, vremenom. Još jedan od bug-ova nas ljudi je što posle prethodne rečenice svi kreću da razmišljaju i odbrojavaju kada će se to desiti, nezadovoljni što to nije slučaj svakim trenutkom sve više i više. Opustite se.
Jedna stvar za kraj – ne sviđa mi se redizajn. Mislim da je korak unazad i da nije trebalo pobeći potpuno od starog, prepoznatljivog koncepta. Smatram da je samo postojeću stvar trebalo unaprediti, a prostora za to je bilo. Ali korisnici će se navići, a to je ono što je najvažnije.
Anyway, poenta:
Ako pravite zajednicu: Naučite od ovih ljudi kako da napravite atmosferu koja prija, kako da napravite sistem, hijerarhiju koja funkcionise, kako da motivišete ljude, kako da rastete sa zajednicom i razvijate svoja znanja i sposobnosti a da ostanete povezani sa bazom, kako da napravite prvi korak, drugi, a nakon toga i pokrenete za sobom lavinu. Kako da izdržite u tome dovoljno dugo 😉
Ako planirate da postanete deo jedne: Budite realni sa svojim očekivanjima, radite to zato što želite i zato što volite. Sa realnom slikom u startu, prelomite da li vam pozitivne stvari više znače nego što vam negativne smetaju. I ne krivite druge za svoju pogrešnu procenu 🙂
p.s. Pre desetak dana izašao je i intervju samnom, pa ako niste, a mislite da bi moglo biti zanimljivo, bacite pogled 😉