Koliko god naslov bio izlizan, ne mogu a da ga ne pomenem. Nije ni normalno da ja u 25. godina pričam o nekakvom “našem vremenu”, o “mladima”, ali na srpskom internetu sam, evo, petnaest punih godina, u mnogo čemu sam učestvovao, a u ostalom bio svedok, i ne mogu da ćutim. Nije da planiram penziju, ima u meni još žara, takmičarskog duha, entuzijazma… ali svejedno ne kapiram klince. Jednog dana “mi” sve ovo ipak trebamo nekome ostaviti, a ja nesto i ne vidim kome.
Uzeću sebi za pravo da govorim o tome kako je imati 15 ili 20 godina, jer sam ih imao. I to je dovoljno blisko u prošlosti da se jako dobro sećam. Internet scena Srbije nastala je u proteklih 10ak godina i napravili su je uglavnom ljudi koji su tada imali više od 15 a manje od 25 godina. Ono što je razlikovalo te ljude od ostalih predstavnika svoje generacije, osim činjenice da su u manjoj ili većoj meri bili neshvaćeni i nekada možda predmet podsmeha, bila je činjenica da nisu odustali. Uprkos svemu.
Pre nekoliko dana završila se eTrgovina. Bio sam prvi dan, imao predavanje i dobio dosta pozitivnih komentara. Suština onoga o čemu sam pričao bila je upravo – nema povlačenja, nema predaje. U kafani posle samog predavanja dosta ljudi mi je prislo da pohvali predavanje. Mozda cu nekog smetnuti s uma, ali mislim da niko nije bilo mladji od tridesetak godina.
Vi, klinci, trebate samo da sednete, smislite se i počnete. Sve vam je dato. Imate slobodan lokalni domen, imate hosting i internacionalne domene u bescenje, imate gomilu odlicnih besplatnih platformi, imate mogucnost da do vrhunskih znanja i saveta dodjete u par klikova… Imate izgradjenu infrastrukturu, na vama je samo da je iskoristite… i? Gledam neke od vas koji ste mi bliski i shvatam da za ovih par godina niste napredovali gotovo ni malo… niste usvojili ni jedno novo znanje, niste napravili ni jedan projekat koji do danas odrzavate. Niste ni u cemu bili dosledni, niste istrajali.
Umesto da skromno skupljate znanje i iskustvo, ili cutite i ne radite nista, ili, jos gore, ne radite nista, i trazite priliku da se razbacujete se zajebanim dugackim recima i tehnickim izrazima cije znacenje vam nije bas u potpunosti poznato, verujuci da cete tako ispasti cool. Tagujete se po “iventima”, skupljate Facebook prijatelje “iz struke”.
I bolji ste od vecine. I to je tuzno. Jer tako je malo dovoljno da bilo ko bude u 5% najboljih. I nije mi jasno zasto za promenu ne uradite nesto stvarno dobro.
Jer znam… vremena imate. Jedini nacin da budete u deficitu istog je da ga stvarno bacate na teske gluposti i na pricu o tome kako radite i nemate kad. Imate i nacina. Ideja ne bi smelo da vam manjka, jer nikome od nas ih nije manjkalo u vasim godinama. Bili smo ko novogodisnje prskalice 24/7/365.
Oko sebe vidim mlade ljude koji mastaju da promene svet, a nisu spremni da naprave ni jedan korak, cekajuci valjda da se stvari same od sebe dese.
A ne kapirate da vas jedan dobar design, jedna bar donekle realizovana ideja, jedan ozbiljan tekst, izdvajaju od gomile mnogo vise nego beskonacan broj dugackih reci, nadrkanih skracenica i megalomanskih ideja o kojima niste posteno ni promislili.A to je samo jedan… a za pravi uspeh, potreban je kontinuitet… ono gde gotovo svi posrcete, cak iako mozda napravite prvi korak i nesto pocnete…
Brze, jace, vise, bolje, dalje, lepse.
Bez toga vam mladost i ne treba, možete pravo iz osnovne u penziju.
Napomena: Tekst originalno objavljen April 11, 2011 u 3:33pm kao Facebook note.