Apple je danas najuspešnija kompanija na svetu. Nije oduvek bilo tako, ali je serija dobrih poteza učinila da danas budu tu gde jesu. Jedna od velikih poslovnih istina je i to da uspeh, naročito ako ga gledamo kroz novac, obično ne prati one koji menjaju svet oko sebe, te da su stvari koje su danas sastavni deo naših života, najčešće, postale opšte prihvaćene tek u drugoj, trećoj ili petoj iteraciji. Ipak, revolucionarne ideje moraju da postoje, jer da ne postoji nekolicina ludaka koji rade stvari za koje svi tvrde da su nemoguće, ovaj svet bi bio prokleto dosadno mesto. Ovako, stvari se brzo menjaju, i tehnologije koje su pre 5 godina bile nezamislive, danas su blizu toga da ih proglasimo zastarelim. Apple je na toliko načina suštinski promenio svet oko nas i pre 30 godina i pre nekoliko. Evo nekoliko zanimljivih priča iz istorije ove kompanije…
1. Kako je osnovan Apple:
Apple je osnovan kao partnerstvo trojice ljudi koji su radili u kompaniji Atari – Stiva Voznijaka, Stiva Džobsa i Ronalda Vejna na 1. april, dan šale, 1976. godine. Nekoliko meseci kasnije, 3. januara 1977. godine, osnovana je i kompanija, ali bez Vejna. On je svoj udeo prodao za 2.300 dolara. Danas bi njegovih 10% deonica vredele oko 55 milijardi. Inače, Ron je dvadesetak godina stariji od dvojice Stivova, i njegov doprinos kompaniji ogledao se u postavljanju pravnih osnova. On je napisao prvi partnerski ugovor, napisao je i uputstvo za Apple I, a autor je i prvog Apple logotipa. Da bi došli do inicijalnog kapitala za pravljenje Apple I računara, Džobs je prodao svoj VW kombi, a Voznijak svoj HP kalkulator. Nisu osnovani u garaži već u Džobsovoj spavaćoj sobi, ali jesu najveći deo posla na izradi prvih računara uradili u garaži.
2. Izlazak na berzu i sinusoida:
Kada je kompanija prvi put izašla na berzu, 1980. godine, imala je najviši zabeleženi IPO još od Forda iz pedesetih. Akcije su porasle 32% što je 40 zaposlenih učinilo milionerima. Dve godine kasnije, 1982. Apple je postao prva privatna kompanija koja je napravila godišnju prodaju veću od milijardu dolara. Već 1983. Apple je ušao na Fortune 500 listu, kao 411. kompanija. Kako se ovo desilo nakon samo pet godina postojanja, Apple je postao najbrže rastuća kompanija u istoriji. Dve godine kasnije, Džobs gubi bitku sa upravnim odborom i biva izbačen iz sopstvene kompanije. Počinje lagani pad, a zatim i sunovrat Apple-a. 1996. kupuju NeXT, Džobsovu kompaniju koju je osnovao nakon odlaska, i vraćaju ga na čelo firme. U vrlo kratkom vremenu po povratku u kompaniju Džobs utrostručuje prodaju, udvostručuje udeo na tržištu i diže vrednost deonica 1300%. Dvadesetprvi vek predstavlja renesansu kompanije.
3. Koliko je zapravo Apple veliki sada:
Najbolja ilustracija trenutne veličine kompanije je to da je 2010. kompanija bila vredna 222.12 milijardi $, dok je Microsoft vredeo 219.8 milijardi $. Tada je Apple postao najvrednija tehnološka kompanija na svetu. Tokom 2011. Apple je prestigao i naftnu kompaniju Exxon mobile i postao najvrednija kompanija na svetu. Tada je u finansijskom izveštaju navedeno i da na računima imaju 76.4 milijardi operativnog keša. Koliko je to mnogo najbolje objašnjava činjenica da su rezerve SAD u tom trenutku bile 73.7 milijardi. U pretposlednjem kvartalu 2012. Apple je vredeo 622 milijarde dolara. Sada je na redu blagi pad vrednosti i finansijski analitičari se pitaju kada će ponovo početi rast ili se zaustaviti trend pada.
4. Grafički korisnički interfejs:
Apple nije izmislio GUI, on ga je samo prvi primenio. Naime, u Xerox-PARC razvojnom centru Džobs i Voznijak su prvi put imali prilike da vide prototip onoga što danas zovemo interfejsom. Neverovatne stvari su se mogle naći u ovom razvojnom centru (više o tome). Tehnologija koju su razvili ljudi u Xeroxu, postala je masovno dostupna kroz generacije Apple računara, a eksplodirala kada je Microsoft odlučio da je ugradi u svoj operativni sistem. Apple je 1983. godine dozvolio upotrebu tehnologije Microsoftu uz obavezu da ovi nastave razvoj software-a za Mac platformu. Ovaj ugovor je par godina kasnije bio razlog zbog koga je sud presudio u korist Microsofta kada je Apple odlučio da ih tuži jer su previše kopirali. Ipak, za Apple je dobro što se to desilo, jer da nije, 1991. kada je Xerox pokrenuo proces protiv Apple-a, ko zna šta bi bilo 🙂 Inače, naravno, Apple računar Lisa, koji je donosio apsolutno genijalna rešenja za svoje vreme, i prvi ozbiljnije prikazao upotrebu ove tehnologije, kao i mnogih drugih, bio je veliki komercijalni neuspeh.
5. Apple nikada ne placa product placement:
U mnoštvu serija, spotova, filmova imate prilike da vidite Apple proizvode. Kompanija nikada ne plaća za ovaj vid promocije i najdalje što ide je da marketing tim u slučaju da im se autori obrate za podršku, odluči da li želi da pokloni uređaje koji će se koristiti. U slučaju da su u filmu promovisani na zadovoljavajući način, oni će ga podržati kroz istaknute pozicije na svim svojim prodajnim pozicijama u okviru iTunes-a, ali novac neće promeniti ruke 🙂
6. Apple pravi najviše novca na novim tehnologijama
Više od polovine prihoda iz prethodnih godina Apple ostvaruje zahvaljujući proizvodima koji pre 5-6 godina nisu ni postojali, niti se tada Apple bavio tim industrijama. Ovde naravno mislim na telefone i tablete. Od ostatka prihoda, većinu opet ostvaruje zahvaljujući industriji u kojoj nisu postojali pre 10ak godina – iPod. Još 2010. preko iTunes je prodato više od 4 milijarde $ muzike. Poređenja radi, Warner Music Group, prodao je milijardu manje. Kada smo kod 2010. godine, pogledajte strukturu prihoda po svakom od uređaja. A to je moglo samo da raste 🙂
7. Apple je napravio još mnogo neuspešnih revolucionarnih proizvoda
Apple je 1994. napravio The QuickTake 100 – prvi digitalni foto aparat za obične korisnike. Imao je rezoluciju od manje od 1 megapiksela, i mogao da sačuva 8 slika, i naravno nije posedovao display. Napravili su i gaming platformu – Pippin, 1995, koja takođe nije imala većih uspeha. 1993. napravili su i Apple Newton, prvi pravi PDA sa touchscreen-om i prepoznavanjem rukopisa, koji je ukinut brzo po Džobsovom povratku kao i prethodna dva (sveo kompaniju sa 15 različitih proizvoda na samo 4). Ipak, svaki od ovih proizvoda doneo je nešto vredno – pa su mnoge tehnologije koje su razvijene za potrebe ovih, svoju primenu našli u narednim Apple proizvodima.
8. Microsoft je spasao Apple
Kada se vratio, Džobs je 1997. napravio partnerstvo sa Microsoftom, koji je uložio 150 miliona $ i tako vratio život kompaniji. Ovaj dogovor bio je dobar i za Microsoft, ali je bio mnogo bolji za Apple. O detaljima možete pročitati ovde, kao i čuti Stivov govor tim povodom. Vredi. Tada su predstavljeni i slogan i manifest – Think different. Podsetimo se:
Here’s to the crazy ones. The misfits. The rebels. The troublemakers. The round pegs in the square holes. The ones who see things differently. They’re not fond of rules. And they have no respect for the status quo. You can quote them, disagree with them, glorify or vilify them. But the only thing you can’t do is ignore them. Because they change things. They push the human race forward. While some may see them as the crazy ones, we see genius. Because the people who are crazy enough to think they can change the world, are the ones who do. – Apple Inc.
9. Apple prodavnice postoje u samo 14. zemalja
Prva Apple prodavnica otvorena je 2001. godine – danas ih ima 400 u 14. zemalja. Godišnje ostvare više od 10 milijardi dolara prometa. Ima ih raznih, svih veličina. Najveća je u Njujorku ima preko 2300 kvadrata, a najmanja, u San Francisku jedva pedeset. Od 400 prodavnica, 250 se nalaze u SAD (još 25 u Kanadi), 50ak u Evropi (35 u UK), 20ak u Aziji, 20ak u Australiji. Prosečan prihod po kvadratu na godišnjem nivou je preko 40.000 $. Poređenja radi, drugi po ovom kriterijumu su juveliri – Tiffany & Co. koji prave dvostruko manje novca, a svi ostali su daleko iza.
10. Džobs bi danas možda bio živ da nije bio $%#&# hipik.
Kada je prvi put pomenuta tema njegovog zdravstvenog stanja 2004. kada je otišao na operaciju raka pankreasa, počele su da cure informacije o tome kako je sam Džobs izabrao klasičnu medicinu kada alternativni tretmani nisu dali rezultata. 2008. kada je ponovo počela da kruži priča da je njegovo stanje ponovo loše, što su ljudi lako mogli primetiti, opet se okrenuo alternativnoj medicini. Godinu dana kasnije, kada je imao transplantaciju jetre, informacije su bile da je sve prošlo odlično i da ga očekuje brz oporavak. Ipak, dve godine kasnije, ipak je dao svoj život opakoj bolesti. Osim činjenice da su svi njegovi zdravstveni problemi bili pod velom tajne, očigledno je da se sa tretmanima čekalo više nego što je trebalo. Tako je svet ostao bez jednog velikog vizionara prerano.
Ovo je samo mali deo istorije kompanije Apple. Svaka velika kompanija ima mnogo zanimljivosti u svojoj istoriji. Iako, verovatno, nećemo naučiti ništa na njihovim greškama, možda nekoga ove priče inspirišu da se otrgne i oslobodi iz sivila koje nas okružuje.