Pre 20. godina na vrata najveće engleske svetinje ušao je jedan prgavi francuz. Da biste razumeli situaciju, bitno je da znate da je Manchester United tada bio 25 godina bez titule, Sir Alex je bio u klubu već 7-8 godina. Te godine je Premier liga nastala, tj engleska liga je promenila format takmičenja. Poslednju sezonu stare lige obeležio je Leeds. To je onaj simpatični klub koji danas takoreći ne postoji. Tu titulu im je doneo taj prgavi francuz. Igrač koji je odlučio da se vrati u fudbal par meseci ranije, koji je tu zimu imao probu igrajući mali fudbal u Engleskoj 6 na 6. Igrač koji je godinama pre toga imao mnogo problema sa “autoritetima”, nekada reprezentativac, u svojim dvadesetim na kraju ili novom početku. U Leedsu je odigrao samo petnaest utakmica, napravio nekoliko ključnih asistencija, dao tri gola. Počela je naredna sezona, Leeds je krenuo silovito, Manchester je posrtao, a onda je Cantona je došao na Sir Matt Busby way.
Prgavi francuz je morao da se izbori za svoje mesto u timu. Niko ga nije želeo tamo. Za 1.2 miliona funti navijači su želeli nekog drugog, ali prgavi Škot je znao da je to pravi izbor. I prvih nekoliko utakmica, nije se mnogo osetilo. Eric se tražio, upoznavao sa saigračima, borio sa sobom, i borio za sebe. A onda je počelo. Nekoliko dana pred Božić te 1992. godine postigao je prvi gol. Ubrzo i drugi u utakmici gde je Manchester stigao Shefield Wednesday posle 3:0 za Sove na poluvremenu. U tom meču, Erik je asistencijom označio početak katarze. Te sezone Manchester je uzeo prvu titulu nakon više od 25 godina. Uzeo je i FA Cup, a u finalu Liga kupa bio je poražen. Eric je proglašen za najboljeg igrača lige i postao je prvi igrač koji je osvojio dve titule uzastopno sa različitim klubovima.
Sir Alex kaže da je Erik bio okidač svega onog dobrog što se nakon toga desilo. Da ilustrujemo malo činjenicama – u 37 utakmica pre dolaska Cantone klub je skupio 54 poena uz svega 38 postignutih golova. Od njegovog dolaska u 37 utakmica osvojili su 88 poena i postigli 77 golova. Katalizator je očigledno učinio svoje.
Dobijao je kartone, svetio se protivnicima, fizički nasrnuo na huligana. Bivao suspendovan, ali iznad svega poštovan. Proveo je samo pet godina u klubu. Konkretno 182 utakmice sa 80 postignutih golova i 66 asistencija. Evo nekih od najlepših. Uvek je imao problema sa takozvanim autoritetima, pa tako na vrhuncu karijere nije bio član reprezentacije Francuske na prvenstvu evrope u Engleskoj. Engleskoj u kojoj je bio Bog. Engleskoj koja je cela bila oblepljena bilbordima sa njegovim likom (te 1966. Englezi su jedini put bili prvaci sveta, ali to je bilo manje važno). Vodio je veličanstveno United do nove titule naredne godine. A onda je neočekivano, otišao u istoriju. Tog 18. maja 1997. godine oprostio se od fudbala u 31. godini. Smatrao je da je dao sve što je mogao… Prošlo je petnaest godina, a Old Traford i dalje na svakoj utakmici odjekuje njegovim imenom. U ovih dvadeset godina klub je dva puta postao prvak Evrope, dvanaest puta prvak Engleske. Napravio je od njih ponovo šampione, najveći tim na svetu. Njegov recept je bio jednostavan:
I don’t play against a particular team.
I play against the idea of losing.
Taj 26. novembar 1992. kada je prvi put izašao na travnati teren najvećeg kluba na svetu promenio je fudbal zauvek. Ako ikada budete imali prilike da pogledate neki od mečeva iz tog perioda, razumećete zašto mislim da je to bio najlepši fudbal ikada na engleskoj travi.
Erik i Ser Aleks, hvala vam na tome.