Budjenje u Umagu u dogovoreno vreme i polazak. Pred nama je bio izuzetno zahtevan dan. Pustili smo se do grada i opskrbili 3G Internetom za put, koji do tog trenutka nismo imali, pa zato i hiperaktivnost na društvenim mrežama koje ste primetili 🙂 Prva stanica na našem putu bio je Motovun. Stari grad na vrhu brda, poznat po interesantnoj arhitekturi, filmskom festivalu i činjenici da je u njemu rođen Mario Andretti, svetski šampion u Formuli 1 i jedan od najuspešnijih amerčkih vozača u istoriji. Uspon do grada je zavidan, a sam grad lep, iako malo zapušten. Zanimljivo je videti ostatke mletačke kulture, a pogled koji odozgo puca zaista je impresivan.
Sledeća stanica bila je na nekih 30ak minuta vožnje. Poreč. Gradić u kome smo videli najveći broj postera gradonačelnika po glavi stanovnika, ikada, i impresivan broj kružnih tokova. Čini se da je taj trend kružnih tokova zaista ozbiljno zahvatio celu Hrvatsku, ali Poreč zaista ne može da vas ostavi ravnodušnim. Inače zaista lepo uređen grad, dobro organizovan parking u centru, mnoštvo planski posađenog zelenila koje zaista daje dušu svom onom kamenu. Posle šetanja po rivi, odlučili smo se da popijemo po Staropramen, a zatim da nastavimo svoj put.
Odluka je pala da u Rovinju, koji je bio sledeći na redu, svratimo na ručak. Broj preporuka što ličnih, što među Foursquare prijateljima bio je presudan. Put je nešto duži, i prilično zahtevan za vožnju, ali je sve jako dobro obeleženo i u principu navigacija vam neće biti potrebna. Nakon vožnje po gradu, odlučili smo da odemo do restorana Delfin u kome se u prethodnom periodu najveći broj prijatelja čekirao. Dobar izbor, a preporuke su za juhu s povrćem, pizze, Bečku šniclu i salate. Osoblje je fenomenalno, cene krajnje korektne i vrlo dobar izbor. Velika, dobro klimatizovana bašta, a pogled je nestvaran – u jednom kadru cela uvala i stari grad. Naravno, ko voli riblje specijalitete, može pogledati i ovde, ali i u celom nizu restorana koji ga okružuju 🙂
Sledeća stanica trebala je biti Pula, ali kako nam tajming nije dozvoljavao i ovaj izlet, zapucali smo do Rijeke. Relativno mali deo puta je autoput, većinom je magistrala, a u pitanju je 80ak kilometara, pa računajte da će put trajati bar sat i nešto. Ipak, pri kraju, kada krenete da se spuštate prema Limskom zaljevu, obavezno odvojte desetak minuta, skrenite sa puta i svratite bar na kafu. Prizor će vas napuniti pozitivnom energijom, a ako imate više vremena ukrcajte se na neki od brodića na turu po zalivu, Rijeci i okolini. Mi nažalost nismo mogli. Ubrzo po nastavku izbićete na obalu i krenuti da se spuštate prema Rijeci. To traje, neko vreme, a pogled je zaista nestvaran. Tunel Učka od preko 5km jedan je od zanimljivijih delova ove deonice. Pauzu predlažem na OVM pumpi Vrata Jadrana, koja je neposredno pred samu Rijeku.
U Rijeci se nismo previše zadržavali, provozavši se kroz grad, ključno nam je bilo za uhvatimo zalazak sunca na izlasku iz grada kada se krene ka Bakru, a zatim ka Kraljevici. Put je odličan a na strateškim mestima su vidikovci. Verovatno najlepši prizori ovog dana. Nastavili smo put ka Crikvenici i restoranu na plaži Sabbia, gde smo kao učesnici Tvitomanije bili gosti Hrvatske Turističke Udruge i opštine Crkivenica. Ugodna večera u prelepom ambijentu. Na meniju lokalni specijaliteti i domaća vina. Zaista uživanje za sva čula.
A onda sva ta Tvitomanija. Oko 11 smo stigli u Novi Vinodolski, smestili se u apartman i uputili na Mr. Stefan Braun žurku. Ulazak je bio deprimirajuć jer umesto divnih komercijalnih house ritmova sačekao nas je Dejan Cukić i domaćica, ali je i to ubrzo rešeno. Ekipa je bila na nivou, a rastali smo se uz plavičasto nebo pred izlazak sunca. Danas je dan za odmor i predavanje, pa sutra ne očekujte blog post, eventualno galeriju fotki… a od ujutru idemo dalje!