Prethodnih nekoliko dana imao sam tu sreću, čast i privilegiju da prisustvujem idejaX 02 konferenciji koja se održavala u Umagu, u Hrvatskoj, okružen dragim ljudima i prijateljima. Želja mi je bila da sa konferencije live blogujem, ali pošto u Umagu gotovo nigde nema wireless Interneta, a na samoj konferenciji nisam bio u prilici da koristim stabilnu konekciju i izvor struje (što je, ruku na srce, bilo obezbeđeno novinarima). Ipak, možda i bolje. Ovako imam prilike da sumiram utiske, da ne napišem previše i da sa distance od nekoliko dana sagledam sve što se izdešavalo. Problemi sa Internetom su i jedino što bih naveo kao negativno. Prosto, svima nama je to posao i zaista je neočekivan stres kada imaš te tipove problema, a ni jedan 3G modem koji mi je došao u ruke (uzimao sam od kolega, da bih znao koji model radi, jer specifikacije operatera nisu tačne), nije hteo raditi na MacOSX 10.7.x.
Krenuli smo u četvrtak u oko 1, i polako preko Zagreba i Rijeke, oko pola 10 uveče stigli u Umag. Ovo je bila moja prva poseta Istri i ono što mogu da kažem je, pored još jednom ponovljenog oduševljenja hrvatskim putevima i infrastrukturom, da je zemlja zaista prelepa i da prizori koje smo mogli videti tih nekoliko sati uz zalazak sunca zaista ne mogu da se opišu rečima. Vijadukti, čista i netaknuta priroda, hiljadu i jedna nijansa zelene na brdašcima. Putovanje je bilo potpomognuto Carlsbergom, u formi dva paketa Lav fresh radlera, a za Guaranu smo se sami postarali na prvoj OMV (hvala ti, hvala za sve!) pumpi.
Prvo veče, odmah po dolasku i smeštanju u apartmane čekala nas je spremna ekipa za warm up žurku. Devojke su tražile kućice koje su bile tik uz more, što je nažalost značilo da smo gotovo kilometar od recepcije, ali je pogled za dobro jutro bio zaista predivan. Apartmani su veoma povoljni, što znači da smeštaj nije baš vrhunski, ali nekih posebnih pritužbi nemamo. Apartman od 40ak kvadrata lepo može smestiti četvoro ljudi, a tu je i sve što je potrebno za pripremu hrane, kafe i ostalog, pa ne morate tako nešto nositi sa sobom, ako ste namerili da sami spremate hranu. Mi nismo 🙂
Warm up žurka u predivnom ambijentu u Melia Coral Hotelu. U opuštenoj atmosferi imali smo prilike da se upoznamo sa ljudima iz organizacije koje nismo znali od ranije, kao i da saznamo detaljniji program narednih dana i lokacije svih objekata koji su nam bili bitni.
Umag je zaista prelep gradić sa stilom, i dobrim noćim životom tokom letnje sezone. Paralelno sa idejom, održavao se i skup bajkera gde je bilo više od 1000 ljudi iz cele Hrvatske na njihovim dvotočkašima i trotočkašima, kao i takmičenje srednjoškolskih domova u sportskim igrama i drugim aktivnostima koje je okupljalo takođe više hiljada mladih. Osim ATP turnira, koji se već dvadesetak godina održava, a kada se populacija duplira, ostatak godine nema mnogo velikih dešavanja, ali se lokalne vlasti trude da popune program sitnijim dešavanjima pa nikad nije dosadno. Svuda po gradu se mogu naći simpatične džinovske teniske loptice, a na jednom od kružnih tokova postoji nekoliko loptica od mozaik kockica osvetljenih LED rasvetom koji zaista savršeno izgledaju. U gradu postoji i OMV pumpa = bar jedno mesto gde se 24h može naći sendvič i nešto od hrane i pića.
Prvi dan:
Nakon brzog preuzimanja akreditacije uputili smo se u prvu dvoranu iščekujući početak i prvo predavanje, ali nam je onda rečeno da će sve kasniti nekih pola sata jer je dosta ljudi kasnilo u dolasku. Prvo nam se obratio Alain Heureux iz IAB Europe i otvorio konferenciju prezentujući osnovne principe rada IAB-a i neke specifičnosti za koje se IAB Croatia bori. Nakon njega, na sceni je bio Dave Cheffy koji nam je pričao o 7 koraka strategije nastupa na društvenim mrežama. Uz lepe vizuale i dosta korisnih informacija, Dave je prezentovao svoje ideje, a koga zanima kako on vidi korporativni nastup na društvenim medijima, mogu pratiti njegov portal Smart Insights. I posle Dave-a , Dave. Ovoga puta, Dave Trott. Za razliku od stalih predavača, ovaj simpatični stariji gospodin, nije koristio video prezentacije, fancy slajdove sa gomilom slika i efekata. Ne, izneo je flipboard (ne onaj sa iPad-a, već onaj pravi sa tri noge i gomilom papira), marker i u narednih sat vremena pričom koja je bila nešto najbolje što sam u 2012. čuo, promenio način na koji posmatram kreativnost, marketing i advertajzing. Reference govore da to nije slučajno, a verujem da je to predavanje učinilo jako puno dobrog za ovaj naš region, gde se često mešaju pojmovi i funkcija prati formu, a trebalo bi biti obrnuto. Dvadesetak pričica i primera koje je na kraju naveo su zaista zlata vredan resurs, pa ako budete bili u prilici, poslušajte ili pogledajte ovo predavanje online, kada bude dostupno.
Nakon ovog predavanja otišli smo na doručak-ručak, pošto se pre same konferencije nismo uspeli organizovati da nešto jedemo 🙂 Preskočili smo John V. Willshire i stigli na početak Robbie Douek-a iz Google-a. Predavanje je bilo dobro, efektno, odlično spremljno, ali mu je nekako falila duša. Ko je slušao velike brendove i njihove predavače zna o čemu govorim. Ipak, uvek korisne informacije i statistike, tako da vredi čuti 😉
Poslednji toga dana (panel smo preskočili) koga smo slušali, bio je Nate Elliot, simpatični momak u crvenim patikama. Njegova priča o zaokruženom pristupu na svim medijima gde se prioritet daje onima koji u tom trenutku mogu najviše učiniti za brand je bila dobra, a primeri koje je naveo konkretno su objasnili na šta tačno misli. Od njega smo dobili i zanimljivu brošuru, a narednih dana se intenzivno družio sa ostalima. Prijateljski nastrojen momak 😉 Nakon ovog predavanja otišli smo do starog centra grada i imali nezaboravnu večeru uz more u taverni Bifora.
To veče je bila i Radio Antena žurka na otvorenom a svirao je Loco Band iz Beograda 🙂 Mi jesmo znali da su dobri, ali da su ovoliko dobri i da će punih pet sati savršeno svirati, te da ćemo svi skakati u pola 4 ujutru kao teenageri, to niko nije mogao ni pretpostaviti. Pošto je petak bio radni dan, a u subotu su dodetljivane nagrade, na žurci se skupila kritična masa i provod je bio za pamćenje. U smeštaj smo se vratili oko pola pet i utonuli u san 🙂
Drugi dan:
Drugog dana je umor učinio svoje i nismo stigli na prvo predavanje. U pitanju je bio Lazar Džamić, a njega uvek vredi čuti. Kažu kolege da je i ovaj put bio izuzetan. Stigli smo na Alison Fennah, iz IAB Europe koja je govorila o Mediascope istraživanju koje pokriva 28 tržišta, i prvim informacijama koje su stigle ove godine za Hrvatsku. One kažu između ostalog i to da Hrvatska gotovo uopšte ne zaostaje za najrazvijenijim zemljama evrope kada je upotreba više ekrana u pitanju, tj da čak 48% Hrvata kada gleda TV konzumira i sadržaje sa Interneta, sa tableta, telefona ili laptopa. Krajem meseca očekujemo detaljniji izveštaj za ovu godinu, ali brojke obećavaju.
Pauza za ručak opet je učinila da propustimo jedno predavanje – Cindy Gallop, simpatičnu ekstravagantnu damu koja je po mišljenima kolega održala jedno od najzanimljivijih predavanja. O temi i detaljjima, zaključite iz njene biografije 🙂 Kada smo stigli, spremao se da počne Simon Clift, čovek koji je nekoliko decenija učestvovao a kasnije i vodio marketing Unilever brendova i koji je prava riznica znanja i korisnih informacija i tehnika. Primeri iz prezentacija, reklame i akcije koje su pravili u okviru odeljenja za ličnu negu izazvali su veliki aplauz u publici.
Poslednje predavanje održala je Ana Andjelić, spontana mlada dama koja ima impresivan rezime. Sarađivala je sa većinom najvećih NY agencija, diplomirala na Kolumbiji, doktorirala, radila samo stvari koje je privlače i postigla toliko, a tek je na početku. Predavanje je bilo dobro iako na momente zbunjeno jer je, kako i sama kaže, prvi put pričala o ovome na srpskom, pa je u mnogo navrata govorila na dva jezika istovremeno, a kako je ceo nastup brz i energičan, onda to unosi dodatnu zbrku u glave slušalaca. Pratite ovu mladu damu, pred njom je velika budućnost. Piše za Ad Age, a često svoja razmišljanja deli i na svom blogu.
Posle predavanja otišli smo da igramo odbojku na pesku i da se bar jednom bućnemo za uspomenu. Za lokalne kreativce i agencije najvažnije je tek sledilo – dodela Mixx nagrada, i kako je sala bila puna i nije bilo vazduha, mi smo je proveli u bašti ispijajući Žuju i pripremajući teren za žurku koja je sledila. A onda je počela elementarna nepogoda 🙂 Olujni vetar, grmljavina i kiša ubrzo su pogasili uličnu rasvetu na obali, a nas naterali da uđemo na svirku. Akustika dvorane nije bila baš sjajna, a i mi nismo znali pesme pa smo prvo vreme proveli u Lobiju, ali kasnije kada je došao red na D.J.-a nastavili smo sa skakanjem od prethodne večeri. Hektolitri malvazije su tekli, presečeni po kojim Red Bull-om i točenim pivom. Oko 5 smo se i definitivno rastali, otišli spavati i ujutru krenuli za Beograd.
Prethodno veče smo se kupali u toplom moru uz zalazak sunca, a na putu nazad prošli kroz sneg 🙂 Ipak, predeli koje smo videli zaista su bili za pamćenje…
Za kraj, hvala još jednom svima koji su samnom bili tokom ove divne avanture, a naročito drugarima iz Fastbridge, koji su i glavni krivci što sam bio tamo. Hvala Vlasti i Mareku, Viboru i Marinku, Janu, Vanji i svima koji su učinili ovaj weekend nezaboravnim.
Galeriju fotografija možete videti na mom Facebook profilu.