Svako od nas ima neku dobru priču. Dobre priče su razlog zbog kog život generalno ima smisla. Ipak, da bi priča bila zaista dobra, mora se i dobro ispričati. Tek tada, ta i takva priča postaje besmrtna. Umetnost lepog pisanja, ako i one druge, teško je uokviriti pravilima. Gotovo je nemoguće napraviti recepturu i proceduru. Ipak, verujem da će vam naredni redovi značiti, naterati vas na razmišljanje, i možda učiniti da neki vaši tekstovi budu bolji.
- Izbegavajte nagomilavanje reči koje slično zvuče. Uvek.
- Nikada ne koristite dugačke reči ako neki njihov kraći oblik može da posluži.
- Prilog mora uvek da prati glagol.
- Ne upotrebljavajte simbole i skraćenice.
- Naznake u zagradama (ma koliko značajne bile) su nepotrebne.
- Setite se da nikada ne delite infinitiv.
- Skraćivanje po svaku cenu nije neophodno.
- Strane reči i izrazi nisu OK i must have.
- Nemojte generalizovati.
- Izbacite citate. Kao što je rekao Ralf Valdo Emerson “Mrzim citate. Reci mi šta ti zapravo znaš.”
- Nemojte se ponavljati; nemojte koristiti više reči nego što je neophodno; to zaista nije neophodno.
- Trudite se da budete manje ili više precizni.
- Rečenice koje sadrže samo jednu reč? Zaboravite!
- Pasiv bi trebao biti izbegnut.
- Čak i kada vam se čini da je metafora na mestu, treba je izbeći.
- Kome su potrebna retorička pitanja?
- Preuveličavanje je milion puta gore od potcenjivanja.
- Nikad ne koristite duplu negaciju.
- Pažljivo pročitajte tekst i uverite se da nema gršaka.
- I nemojte počinjati rečenice veznicima. (Upamtite, takođe, i da je predlog očajan način da završite rečenicu).
- Nemojte upotrebljavati previše znakova uzvika!!!!!!!!
- Ako pišete pažljivo, neće biti delova rečenice koji “vise”.
- Izbegavajte fensi lokalizme koji zvuče ekstra.
- I na kraju, mada ne i najmanje važno, izbegavajte klišee; oni su stvar prošlosti; tražite alternative kad god je moguće.
original Frank L. Visco, prevod Vladimir Cerić