- De si lepi…
- De si snago!
- Nego, bogati, jel bi ti išao u London?
- Molim?
- Otvorila se mogućnost, ali moraš odmah da mi kažeš…
- To se ni ne dovodi u pitanje da hoću, ali o čemu je reč…
- Pa, vidiš, ekipa iz Pils Plus-a misli da bi bila baš cool ideja da par novinara ode do Londona…
- Ali ja nisam novinar…
- Nema veze, bloger si, pleniš društvenim medijima… Hoćeš? Spreman?
- Rođen spreman.
Noć sam proveo u pripremnim radovima za apliciranje za UK vizu, a naredni dan dokumentaciju sam i predao agenciji koja je procesira. Na pitanje šarmantne dame kada planiram da putujem (četvrak, popodne), rekao sam u ponedeljak sa osmehom na licu koji ne bi mogli ni Photoshop-om da mi skinu. Iako je to potpuno suludo, verovao sam da ću u ponedeljak dobiti vizu i da će sve biti ok. I bilo je, iako, logično od uzbuđenja nisam spavao par dana. Bio sam ubeđen da letimo u ponedeljak, iako mi je lepo rečeno da je datum – 7. avgust, i da se ostaje do 13. Moj mozak je zaključio tako, i ja sam u ponedeljak ujutru i bez vize i pasoša, koji su još bili u Britanskoj ambasadi, u pola 9 bio na aerodromu 🙂 Mislio sam, doneće ih ljudi iz agencije, tek pola sata kasnije, kada se niko nije pojavio, shvatio sam da je 7. avgust, zapravo utorak i da mi ostaje još 24h. Obavili smo sve formalnosti, pokupili vizu, džeparac, prošli neki osnovni plan. Spavao sam kao beba. Loše i sa stalnim prekidma da ne zakasnim 🙂
Stigao sam na aerodrom, a ekipa je bila spremna – Moma, Lazar, moj cimer Mihajlo (čitajte njegove svakodnevne izveštaje), Miloš (zvaćemo ga “razredni”), pobednici Pils Plus konkursa i dva vesela snimatelja. Ukrcali smo se u JAT-ov Boeing 737-300 i poleteli ka Londonu. Sa nama je leteo i naš Olimpijac Nenad Filipović (koji, logično ima brata blizanca Predraga, takođe Olimpijca), i nova ministarka sporta – Alisa Marić.
Sa aerodromom smo autobusom prebačeni do hotela, koji je u samom centru grada, ni 100m od Oxford st. Preuzeli smo ključeve i uputili se ka sobama. Za prvi dan nije bilo pripremljenih karata, što smo iskoristili da se prošetamo Londonom (malo više nego što bih ja želeo i mogao da izdržim, pa sam imao priliku da prvi isprobam London cab) i upoznamo sa okolinom. Plan za sutradan je bio jasan – idemo na mušku odbojku, a posle u Srpsku kuću, gde ćemo gledati vaterpoliste i atletiku. Nažalost, nismo uspeli nikako da dođemo do dodatnih karata, pa će ovaj boravak uključivati samo četiri odlaska na borilišta (odbojka, rukomet, i 2x atletika), ali još uvek pokušavamo, ne odustajemo.
Nakon doručka, odlučili smo da se zaputimo metroom u pravcu Earls Court-a, gde je bila zakazana odbojka – Brazil : Argentina i Italija : SAD. Doživljaj pune dvorane i podrške koju navijači pružaju svojoj, a domaćini svim reprezentacijama koje ga zavrede je zaista izuzetan. Ukupan utisak, iz ugla nas, posmatrača je da je ova Olimpijada odlično organizovana, a London zaista prestonica Evrope i sveta ovih dana. Sistem koji funkcioniše uprkos svemu. Gomila volontera, na svakom koraku savršeno obeležen grad, i nekima od nas, kojima je ovo prvi put u Londonu, ne ostavlja prostor za zabrinutost i mogućnost da se izgubimo.
Metro, o kome sam toliko slušao, zaista je impresivan. Nije ni najlepši, ni najčistiji, ni najbrži koji sam video, ali je sigurno najveći, najmasovniji, najrazgranatiji i najupotrebljiviji. Bez većih problema smo sa Earls Courta, posle odbojke otišli do Srpske kuće, koja se nalazi na reci, u prostorijama London Rowing Club-a. Tu sam sa “razrednim” i nekolicinom naših proveo popodne prateći dešavanja sa raznih borilišta, uz točeni Pils Plus. Deo ekipe je odmerio snage u stonom fudbalu.
Tu smo pokušali da dođemo i do informacija kada je kupovina dodatnih karata u pitanju, ali nam je rečeno da je to sada neizvodljivo i gotovo nemoguće. Ako kojim slučajem znate nekoga, pustite mi twitt (@burek) ili me kontaktirajte preko Facebooka. Vrlo smo radi da kupimo još neke ulaznice.
Sutra nas čeka ženski rukomet, a nakon toga dva dana vrhunske atletike (gledaćemo sve štafete!) … Ova je godina očigledno za ostvarivanje dečačkih snova… a to je definitivno bila jedna od stvari pri vrhu tog spiska.
Deo naših avantura do sada, i narednih dana, imaćete prilike da vidite na RTS. Nemam informacije o terminu i ostale detalje, ali ako saznam, objaviću na društvenim mrežama. Fotografije sa puta, naćićete ovde. Izbor će narednih dana biti bolji i bogatiji, pošto nisam bio sigursan šta ima…
Za kraj, veliko hvala Neveni, Marku i Milošu, što su me odabrali, i učinili da ovih sedam dana zapamtim 🙂 Tek smo počeli … Zaspao sam tri puta pišući ovaj tekstić, tako da idem da odmorim, a biće još fotki i utisaka…
p.s. Tehnološki sam hendikepiran, pa neću biti dostupan na moj uobičajni Telenor broj. Redovno proveravam mail, a dostupan sam takoreći 24h na Twitter-u i Facebook-u, pa ako me hitno trebate, to vam je najsigurnija varijanta 😉