Svaki komentar u ovakvim trenucima, potpuno je besmislen. Ovo je jedna od onih jezivih situacija koje će nas obeležiti za ceo život, i gde će se svako od nas sećati gde je bio u trenutku kada je čuo vest, i ko mu je javio. I svako će pamtiti kako mu se želudac stegao, kako mu je srce preskočilo…
Poginuo je Nikola Denić. Nixa. Haragei, VideoGlyph. Jedan od nas. Čovek koga smo mnogo kritikovali samo zato što smo ga mnogo voleli. Koji nas je nervirao, jer smo znali da je dovoljno dobar, iako to njemu nikada nije bilo jasno. Uvek se dokazivao, uvek je morao da se pruži korak više nego što može, jer to je bio on. Bio nam je prijatelj. Ona najgora vrsta. Što se uvuče pod kožu i nervira, ali ne možeš da ga ne voliš.
Toliko je pričao o tome što ga čeka, toliko je verovao u uspeh, da smo, iako skeptični, svi iščekivali trenutak da ga vidimo zadovoljnog, srećnog, uspešnog, ispunjenog. Zasluzio je, a dobri ljudi obično ne dobiju ono što zasluže.
Počivaj u miru prijatelju.