Select Page

Vodic za neupucene: Konferencije! Sta su, kako rade, cemu sluze?

7. Nov 2011.

Ovaj tekst ne nastaje iz želje za samopromocijom, već iz puke potrebe da se ljudima objasni gde greše i omogući im se da ovakve događaje dožive na pravi način i iskoriste njihov puni potencijal. BizBuzz je završen. Često kažem da se za sve nas radne godine dele na period pre, za vreme i posle BizBuzz-a. Zašto? Prvo, zato što je ova konferencija u poslednjem kvartalu, taman strateški pozicionirana tako da pruži ljudima par dana oduška i da novu energiju za dobar finiš godine. Drugo, zato što otganizatori zaista ulažu nadljudske napore da nam učine vreme provedeno tamo najugodinijim mogućim. Zašto to pričam?

Imao sam tu sreću da u prethodnih mesec i po dana obiđem nekoliko zaista izuzetnih dešavanja. Pre svega mislim na WebFestTEDxBelgradeInternet HungaryWebit i već pomenuti BizBuzz. Otprilike u tom periodu skovao sam i sledeću teoriju kao odgovor na pitanje čemu služe ovakva dešavanja – ona služe da vam stvore mogućnost da provedete lepe trenutke sa neverovatnim ljudima. I iz mog ugla, to zaista jeste tako, jer ja ne mogu u drugu kategoriju da smestim #onokad sa Metom Malenvegom (WordPress), Tonijem Kondradom (About.me), Jong Lijem (potpredsednik GoDaddy) igraš žabice u tri izjutra ispred hotela. Kada posle toga, potpomognuti impresivnom količinom Nikšićkog piva pevate “Bolje biti pijan nego star”, i kada ti oni sutradan priđu uz konstataciju – moramo ovo da ponovimo, ali da nam kažeš ranije koje su pesme, da naučimo reči. Ok, ova pričica jeste nerealno dobra, ali je i prilika da se ona desi bila odlična, a za to su se potrudili Srdjan, Ivan, Nataša, Pedja i ostali. Oni su tu da obezbede priliku, a na nama je da je iskoristimo. Gotovo svako ovakvo dešavanje na kome sam bio za mene je ostalo u lepoj uspomeni i imalo je neku ovakvu priču ili vipe njih, jer sam ja učinio sve da to bude tako – iskoristio sam maksimum prilike koju sam imao. Nebitno da li je to eTrgovina ili Webit ili Le Web.

Zasto to sve pricam?

Gotovo uvek, koliko god dobro bilo, ljudi nisu zadovoljni. Najčešći razlog je – ali on nije rekao ono što je mene zanimalo da čujem ili nešto slično. I ok, nekada neće odgovoriti ni kada ih pitate direktno, ali činjenica je da sigurno neće odgovoriti ako ih ne pitate. Šanse da pročitaju misli, gotovo su nikakve.

I tu dolazimo do onoga o čemu sam ja trebao pričati na u okviru svoje prezentacije pre par dana, a što se može primeniti na manje više sve situacije. Izdvojiću par rečenica:

  1. Na vama je da uradite sve što možete, na najbolji mogući način. Ostalo nije u vašoj nadležnosti.
  2. Plan je ok, fleksibilnost je super, a improvizacija je sve.
  3. Ne postoji idealno. Postoji dovoljno dobro. Postoji bolje. Bolje je odlično.
  4. Na vama je da se prilagodite. Breg nikada ne dolazi Muhamedu.
  5. Gledajte šire – direktni dobitak često je manji od potencijalnog indirektnog.

I sta je onda poenta?

Pa poenta je da vam je onako kako sami napravite / organizujete. Zato ako nešto želite, ne oklevajte, ne razmišljajte, krenite po to. Ako je to odgovor na pitanje, podignite ruku i pitajte… Ako ne dobijete priliku u sali, uradite to u hodniku, za večerom, u hotelu. Izgovor ne postoji. Razmenite vizitke, dodajte se na LinkedIn-u, Facebook-u, Twitter-u.

Ako vidite da se formira neformalno druženje u obližnjoj kafani, pitajte da se pridružite. Budite aktivni, i to će dati rezultat. Ne, nećete uvek biti zadovoljni, ali ćete biti u neuporedivo boljem položaju.

Provedite vreme najbolje moguće, pa čak iako možda niste saznali ništa epohalno, i ako niste možda rešili sve svoje probleme, čuli ste nešto novo, upoznali ste nekog novog, prijateljstvo sa nekim proširili, i sve u svemu proveli vreme na kvalitetan način.

My 0.02$

Imam tu sreću da se jako lako i dobro uklapam u prethodno nepoznate sredine i okolnosti. To nije nešto što volim, već nešto u čemu sam (postao) dobar. Zašto to kažem? Zato što znam koliko je teško izdresirati sebe da se opustis pred drugima, koliko je možda nekada neprijatno pitati nekog nešto i slično.

Većina stvari koje je potrebno da uradimo da bi se, na kraju, kao posledica svega, osećali bolje, nisu prijatne… Ali da bi došli do onog dobrog, moramo da ih uradimo. Dakle, bez kukanja, bez prenemaganja, bez žalbi i pritužbi – Just do it!