Slovenija je relativno mala, ali, mnogo veća nego u vicevima. Između Ljubljane i Kranja je 30 minuta vožnje, iz Kranja do Bleda je još 30, iz Bleda do Bohinja još 30. Većinom se ide autoputem, a kada se sa njega siđe lokalni putevi su dobri i odlično obeleženi pa nije neophodno imati GPS sa sobom. Slovenci se ponose svojim nacionalnim prirodnim bogatstvima i znamenitostima. A verujte, imaju i čime! Priroda je zaista nestvarno lepa. Bledsko jezero je zaista veličanstveno, sa Tvrđavom na brdu iznad, a ima i dosta lepih restorana i vila, kao i pratećeg turističkog programa. A Blejska kremna (Bledska krempita) je zaista izuzetna i treba je probati.
Ipak, Bohinj i okolina (Slap Savica i put do njega) su zaista dragulj. Vožnja ovim delom Slovenije je nestvarno iskustvo sa toliko netaknute predivne prirode. U toj regiji nastaje reka Sava, od Save Bohinjke i Sava Dolinke, i mnogo puta ćete raznim mostićima preći preko neke od njih na putu ka Bohinju i Savici. Brza, divlja, smaragdna reka u brdskom ambijentu sa stotinama nijansi tamne i svetle zelene boje izgleda kao glavni prirodni pokretač celog kraja. Mi nismo imali prilike da se provozamo brodićima po jezerima, jer je tajming zahtevao pokret, ali definitivno, vredi probati. Sledećom prilikom, sigurni smo da će je biti.
Nakon Bohinja vreme je došlo da se krene put Postojinske jame i Predjamskog grada. Jama predstavlja najveći pećinski sistem na prostorima bivše Jugoslavije. Mnoštvo dvorana i hodnika sa bogatim pećinskim nakitom. Pored toga Jama ima specifičan ekosistem u kome žive razne retke vrste, poput čuvene čovečije ribice. Mi smo nažalost uspeli da vidimo samo ulaz jer smo nekoliko desetina minuta zakasnili za poslednji obilazak. Ipak, ono što smo videli uverilo nas je da je ova lokacija obavezna sledeći put. U neposrednoj blizini je Predjamski grad, neverovatna tvrđava visoko u steni. Zaista ostavlja bez daha, što ćete videti u galeriji, a Spinovića je inspirisalo da postane nindža. Fakat, pozadina podseća na najbolja vremena Mortal Kombata.
Kako je već bilo oko 18 časova, a prethodnu noć smo spavali manje nego što je trebalo, odlučili smo da put za Trst (jer Trst je naš!) ostavimo za drugi put, te kretosmo za Umag. Na putu ka voljenom gradiću iz koga nosim brojne divne uspomene od prošle godine, prošli smo kroz Kopar. Na izlasku iz Kopra videli smo prelep vidikovac sa pivnicom i restoranom i tu smo se malo okrepili pred dalji put i odlazak iz Slovenije. Uz Laško smo odrasli u ljude, a godinama ga već nismo videli pa je ovo bila idealna prilika za po jedno. Slovenija je ostavila neverovatan utisak na nas. Prosto je za nepoverovati da jedna tako malena zemlja ima toliko neverovatnih, a opet potpuno različitih predela.
Oko 20:30 smo stigli u Umag, u Sol Polynesia apartmane u kojima smo i prethodne godine boravili. Top preporuka za jeftin a odličan smeštaj za grupice od 3-10 ljudi. U pitanju su apartmani u formi malih dvosobnih stanova sa kompletnom infrastukturom. Moguće je dobiti i kućicu sa pogledom na more. Videćete već. Kad smo preneli stvari pustili smo se do grada, do nasušnog nam OMV-a na kome smo se opremili lokalnim pivima i grickalicama koje su nam pomogle da sortiramo materijal od danas.
Kakav dan. Kakvi ljudi. A tek je početak.