Postoje neke stvari koje želiš od malih nogu. Dečački snovi. Često kažem da su veoma važni. Oni su jedan važan deo onoga što postanemo kad “odrastemo”. Ima raznih dečaka i raznih snova. I devojčice imaju svoje, ali kako ja nikada nisam bio devojčica, ne mogu to da komentarišem. Zapravo, ja ću vam, veoma kratko, ispričati neke moje i kako sam ih ostvario. Ispričaću vam to pre svega zato što želim da vam pokažem da to ne mora nužno biti skupo i komplikovano.
Ja se ložim na sport. Mnogo. Nekada sam se ložio na bavljenje, danas se ložim na gledanje. Nekada kao navijač, a s godinama sve češće kao poštovalac predivne igre i vrhunskih veština. Kada se na nešto ložim, ja to nešto upoznam veoma dobro. To je neophodno da bi zaista razumeo to što gledam, a i da bih mogao da diskutujem o tome sa drugima.
U poslu kojim se bavim (a to je marketing i web development) najčešće, kao i svi, radim projekte do kojih mi nije preterano stalo. Ja sam profesionalac i svaki od njih će biti urađen kvalitetno, na vreme, u okviru budžeta i svih dogovora, ali prosto, nije kao da se budim sa osmehom kad se setim šta me čeka. Ponekad pak, imam sreću i privilegiju (a malo i zaslužim, nije da nije), da radim na stvarima koje me zaista lože. Te prilike dobijam zato što se zaista trudim da budem najbolji mogući u svom poslu, ali i zato što kolege sa kojima radim znaju koliko volim sport. I znaju da će, pored toga što će sve biti urađeno profesionalno, od mene lično, u takvom projektu dobiti “srce na terenu”. Neka to bude prva poruka koju želim da vam pošaljem – ukoliko nešto zaista volite i želite, pokažite to ljudima oko vas. Nije potrebno da ih opterećujete time, ali je poželjno da to znaju.
Inače, ti “dečački snovi” ne moraju uopšte da budu samo nešto iz detinjstva. To su sve one stvari koje želite “za svoju dušu”. Sećate se sigurno, to su sve one predivne stvari koje ne možete da stignete da uradite jer su se neke “odrasle” dosadne stvari isprečile. Svake godine ispunim nekoliko, i još neke nove dodam na spisak.
Koji su to moji dečački snovi?
Na naslovnoj fotki nalazim se u tunelu koji vodi na teren stadiona Crvene Zvezde. Iznad njega su tribine na kojima sam bio mnogo puta u prethodnih 20 godina, istina u poslednje vreme retko. Od kad sam bio klinac volim Zvezdu. Temeljno prilično. Pored Zvezde, zbog jednog debelog ćelavog francuza volim i Manchester United. Volim tenis, košarku, odbojku, fudbal, atletiku, streljaštvo, skijanje, rukomet, vaterpolo, snooker, MotoGP, formulu 1… i ima toga još. Znam, znam, ne deluje to baš normalno, ali ja nisam ni rekao da sam normalan 
Pobrojaću vam sada neke momente koji su mi značili prethodnih godina:
Bio sam u Londonu na Olimpijskim igrama. Bilo je nestvarno, iako je mnogo toga ostalo što nisam video. Želeo sam u Rio, nisam uspeo, ali znam da ću doživeti još makar jedne Olimpijske igre uživo. Imao sam sreću, onu o kojoj sam pričao malopre, pročitajte u tekstu.
Bio sam u Mančesteru, gledao moj United, mog Nemanju sa kapitenskom trakom, kako pobeđuje. Sedeo sam na njegovom mestu u svlačionici, pomirisao englesku travu sa terena, sedeo na klupi za rezervne igrače. Ekskurzija me je koštala 350 EUR, a verovatno se moglo još uštedeti. Imao sam lokalnog vodiča i to je bilo sjajno, žao mi je samo što nisam imao uz sebe nekog od prijatelja odavde. Ali siguran sam da će biti prilike.
Bio sam na MotoGP u Barseloni na stazi Catalunya. Upoznao sam najlepši grad na svetu u društvu dragih ljudi. Prošetao stazom, video sva božanstva ovog sporta, upoznao mnoge neverovatne ljude i proveo nezaboravnih nedelju dana. I da ne zaboravim, bio sam sa Srđanom, osobom zbog koje sam ovo zavoleo, a tamo je bila i Jelena, osoba uz koju je lakše istrpeti Srđana. Nestvarno. A trošak je bio oko 400 EUR za 7 dana. Doduše, bili smo akreditovani, ali Dorna ume da ceni ljude koji vole njihov sport, i ako isplanirate na vreme, možete i vi biti.
Bio sam na Roland Garros-u, zahvaljujući upravo ovom blogu i ovom postu. Nažalost nisam gledao Novaka kako osvaja titulu, to je bilo naredne godine, ali sam proveo nekoliko divnih dana u Parizu sa Nikolom, a bolje društvo za dobar tenis je teško naći. Osim muškog polufinala, gledali smo program na ostalim terenima, uživajući posebno u veteranima koji prave najbolji šou.
Bio sam i u Bratislavi na meču između Slovačke i Srbije 2011. i pamtim to kao jedan od najlepših događaja u mom životu. U odlučujućem dublu, Jelena i Aleksandra Krunić su gubile 1:0 u setovima, 5:1 i 30:0, da bi onda mali zvrk ubacio u petu i preokrenuo meč. Jelena je taj dan bila više od šest sati na terenu. Nas nekoliko desetina Srba bilo je glasnije od četiri hiljade Slovaka. Izgrlili smo ih i izljubili na kraju. I dalje imam negde potpisanu zastavu. Ta ekskurzija je koštala oko 200 EUR.
Išao sam u Osjek da gledam Evropsko prvenstvo u streljaštvu, a godinama gledam Trofej Beograda sredinom decembra. Gledao sam Evropsko i Svetsko rukometno prvenstvo u Areni. Dobar deo Univerijade. Gledao sam sve Dejvis kupove do pre godinu dve, uključujući i sve mečeve one godine kada smo uzeli Salataru. Gledao sam i Serbia open. I kada nije bilo Noleta. Gledao sam neke druge ljude i tenis koji toliko volim… Nalbandijan, Gonzales, Per, Izner, Vavrinka, Lopez, Gulbis, Monako… Iz određenih razloga nisam mogao da gledam Evropsko u vaterpolu, ali gledao sam te momke nekoliko puta pre toga. Gledaću i atletiku za mesec dana, za par meseci planiram i kajakaše na Adi da gledam na Svetskom kupu i Evropskom prvenstvu.
Nego, da se vratim putovanjima… Da upotpunim fantastičnu 2015. godinu išao sam na Evropsko prvenstvo u košarci u Lille, i proveo nezaboravnih 7 dana sa Đoletom. Kakve sendviče pravi taj čovek! Gledali smo pobedu u 1/4 finalu i poraze u polufinalu i za treće mesto. Bolelo je, ali i to je sastavni deo sporta. Deset godina ranije kada mi je prvenstvo bilo na 100m od kuće, gledao sam iz prvih redova finale između Grčke i Nemačke. To je bolelo još više. Trošak? Oko 400 EUR.
Pre nekoliko meseci, sa grupom prijatelja sa kojima idem na košarkaške utakmice Zvezde, išao sam u Bamberg (i Minhen). Marko je neuspeh da uđemo na utakmicu ovekovečio tekstom na Vice-u. I istina, bilo nam je žao i teško. Ali Zvezda je pobedila u poslednjim sekundama, a mi smo dobili priliku da to proslavimo sa trenerom i igračima ispred svlačionice. Trošak? 200 EUR po čoveku, sa solidno popijenog piva i tradicionalne bavarske klope.
Kad smo već kod Vice-a, treba reći i to da sam zahvaljujući Milošu i Daniju imao priliku da budem deo intervjua sa Gudurićem sa kojim smo ostali drugari (mark my words, dobri momak Marko će biti veliki!), zatim sa Teodosićem, Džiletom, Pantelom i kumom mu Dekijem. O svakom od njih se pričalo nedeljama, prevođeni su i citirani beskonačno. Nisu oni moja zasluga. To pripada Milošu i Daniju. Ja sam samo bio tu da fotnem, da pomognem možda nekim pitanjem, ali pre svega da sa najboljeg mesta doživim nešto fantastično. Nešto za sva vremena, a nije koštalo ništa.
Idemo i u Milano, da gledamo Armani – Zvezda, a i ova kalkukacija izgleda da će izaći oko 200 EUR po osobi, samo ovaj put letimo, za Minhen smo vozili kombi…
Bilo je i drugih stvari.. koncerata, muzeja, gradova. Bio sam u NASA u Hjustonu, dva puta gledao Rocketse u Toyota centru (2009 i 2016), obišao Njujork, video Luksemburg, bio u piceriji Valentina Rossija u Tavulji, vozio BMW M5 i M3, kao i celu Mercedes AMG garnituru na stazi…
I biće toga još… možda ne sve sa spiska, ali videćemo…
- Wimbledon. Ne postoji ništa veće i svetije, za neko ko voli tenis, od te trave
- Masters u Rimu, jer Foro Italico mora da se upozna
- Tokio 2020. Zar su potrebne reči?
- FIFA World Cup… nekad
- MotoGP Mugello, Mizano, Valencia
- IAAF Diamond League miting na Olimpijskom stadionu u Rimu, Stokholmu ili Londonu
- Svetsko prvenstvo u plivanju u velikim bazenima
- Svetski šampionat u snookeru u Crucible Theatre
- Bayern Munchen na Allianz Areni
- Gradski derbi u Milanu
- ISSF World Cup u Minhenu
- Svetsko prvenstvo u gimnastici
- Evropsko prvenstvo u odbojci za žene
- Evropsko prvenstvo u odbojci za muškarce
- Formula 1 Monza, Spa, Silverstone
- …
Koji je vaš “dečački san” i šta ćete uraditi po tom pitanju?